Od dopisnice „Vijesti“:
Savjet ministara donijeće danas pozitivan stav o kandidaturi Srbije, a zvanična potvrda biće saopštena na samitu šefova država i vlada EU koji se sastaju 1. i 2. marta.
Danas, ili do održavanja samita, moraju da budu uklonjenje sumnje koje neke zemlje članice imaju prema kanidaturi Srbije.
Pošto se Njemačka povukla i dozvolila napredovanje Srbiji, u prvi plan su došle manje zemlje članice EU, koje su time upozorile Beograd koliko je ova igra komplikovana.
Treba nešto dati i Kosovu
Ministri inostranih poslova EU sastaju se na dva odvojena savjeta, prvog dana za spoljne poslove, a drugog za opšte. Predstavnici članica Unije juče su dugo diskutovali o kandidaturi Srbije, a danas bi trebalo da finalizuju svoje mišljenje.
Prema mišljenju slovenačkog ministra spoljnih poslova Karla Erjaveca, i hrvatske ministarke Vesne Pusić koja u svojstvu posmatrača učestvuje na sastancima, ton debate o Srbiji bio je pozitivan i gotovo svi učesnici u diskusiji su izrazili mišljenje da je Beograd odavno trebalo da bude na putu integracija.
Na sastanku se, čini se, iskristalizovao stav da bi „trebalo nešto da se da i Kosovu“.
„Slovenija je jako zadovoljna izgledima da Beograd dobije kandidaturu, ali mislimo da treba da postoji balans i da bi Kosovo, takođe, trebalo nešto da dobije“, rekao je nedavno Erjavec.
„Napredovanje Srbije svakako podržavamo, a istovremeno će i Kosovu da bude dat oblik Studije o izvodljivosti, čiji je cilj da se vidi da li Kosovo može da prisutpi pregovorima o Ugovoru o stabiliazciji i pridruživanju“, pojasnila je Pusićeva, koja smatra da će prepreke koje su postavile neke zemlje biti razriješene.
Francuski šef diplomatije Alen Žipe rekao je da je „Srbija trebalo da ispuni uslove, i sad ih je ispunila“. „Međutim, kandidatura nije isto što i članstvo“, upozorio je Žipe.
Sukob oko liderstva u UN
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski potvrdio je da je na sastanku bilo neujednačenih tonova, „iako svi u principu podržavaju kanidaturu“.
Rumunija je izrazila nezadovoljstvo tretmanom manjine Vlaha u Srbiji, što je predstavljalo svojevrsno iznenađenje, ali se predpostavlja da će Boris Tadić moći da razriješi ovu zabrinutost.
Srbiju je, međutim, ali ne i ostale, iznenadila hladnoća tri baltičke zemlje koje podržava i velika Poljska.
„Srbija bi trebalo da se usaglasi sa spoljnom politikom EU, da joj ona uđe pod kožu“, objasnio je slikovito Sikorski.
Sve istočnoevropske zemlje vrlo dobro poznaju Moksvu. Čudim se Srbiji, rekao je diplomata
Jeremić padobranac
„Jeremić je uskočio kao padobranac. Naravno, on je to uradio preko nesvrstanih, gdje Srbija ima još nekog uticaja, ali ne bi se mogao odlučiti na takav korak, da nema podršku Moskve. Dakle, progurao se, želi da uzme red Letoniji, svi znamo ko stoji iza te kandidature. Moskva to radi, između ostalog, jer je kažnjavanje baltičkih zemalja za Ruse neka vrsta sporta".
"Sve istočnoevropske zemlje vrlo dobro poznaju Moksvu. Čudim se Srbiji, koja ima tako dobru diplomatiju, da ovo nije dobro procijenila. Traži podršku svih u Savjetu, a ignoriše male zemlje. Samo, tri male baltičke zemlje i Poljska i nisu tako male. Mi jesmo da se Srbija pusti naprijed u integracijama, ali mora znati da ne može da igra protiv nekih zemalja“, objasnio je za „Vijesti” jedan evorpski diplomata sa sjevera Evrope.
Galerija
Bonus video:
