Dvadeset godina nakon raspada SFRJ, uoči proslave samostalnosti Slovenije i Hrvatske, ankete su pokazale da većina građana bivših republika sada živi lošije.
Istraživanja takođe pokazuju da se stavovi većine u četiri bivše jugoslovenske republike, danas nezavisne države, uprkos svemu - nisu mnogo promijenili.
Zajedničko im je i da su najslabije ocjene dale svojim vladama, parlamentima i političkim strankama.
Dvadeset godina kasnije većina opravdava motive zbog kojih se raspala Jugoslavija, ali različito tumače glavne aktere i posljedice.
Anketa koju su u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini inicirale tri medijske kuće, a u kojoj je učestvovalo po 700 ispitanika, pokazuje da većina u Srbiji i Hrvatskoj za nasilni raspad SFRJ krivi neriješena pitanja iz prošlosti.
Ali samo u Srbiji Slobodan Milošević nije dobio negativnu ocjenu za ulogu u jugoslovenskoj krizi, već se negativcem smatra Franjo Tuđman.
„Od nacionalizma se ne živi. Nacionalizam je nešto što zaokuplja srca, duše ljudi, oni su spremni nekada da žrtvuju svoje živote za nacionalne ideale. Ali treba nahraniti djecu. Ne možete nacionalizmom nahraniti djecu, možete im zatrovati dušu. U odnosu na prije 20 godina, jasno je da se vidi nazadak u materijalnom pogledu za prosječnog žitelja svih ovih prostora, izuzev možda Slovenije“, rekao je sociolog Jovo Bakić.
Zajedničko anketiranim stanovnicima Slovenije, Hrvatske, BiH i Srbije je da sa su spremni na političku, ekonomsku pa i vojnu saradnju.
Zajedničko im je i da su najslabije ocjene dale svojim vladama, parlamentima i političkim strankama. Ali samo u Srbiji Slobodan Milošević nije dobio negativnu ocjenu za ulogu u jugoslovenskoj krizi, već se negativcem smatra Franjo Tuđman.
Bonus video:
