EU pozvala da se završi kultura nekažnjivosti široko rasprostranjena na Balkanu

Samo hrabri smiju osuditi važne osobe

Da bi neki zvaničnik bio kažnjen, on mora biti glup ili mora da izgubi svoje političke saveznike” kazao je Petrus van Dajn, profesor specijalizovan za korupciju na Univeriztetu Tilburg u Holandiji.
0 komentar(a)
Ažurirano: 27.02.2019. 04:16h

Veliki nalet istraga za korupciju na Balkanu mogao bi da oda utisak da se zvaničnici konačno bore sa zlom u regionu, ali iskustvo sugeriše da će mnogi od ovih slučajeva propasti bez sudskih presuda, ocijenila je britanska agencija Rojters.

U analizi pod naslovom “Istrage korupcije na Balkanu često nestanu”, Adam Taner ukazuje i na to da sudije u većini zemalja u regionu moraju biti veoma hrabre da bi osudile neku značajnu osobu.

Samo se glupi kažnjavaju

“Broj presuda je nizak, stalno je nizak”, kazao je Petrus van Dajn, profesor specijalizovan za korupciju na Univeriztetu Tilburg u Holandiji.

Profesor je dodao da u mnogim balkanskim zemljama, zbog “dominatnog nepotizma i niskog nivoa nezavisnosti sudova… morate biti veoma hrabar sudija da osudite neku značajnu osobu”.

Da bi neki zvaničnik bio kažnjen, istakao je van Dajn, “on mora biti glup ili mora da izgubi svoje političke saveznike”: “Onda ima veće šanse da ga osude”.

Adam Taner je podsjetio da je EU pozvala da se završi kultura nekažnjivosti široko rasprostranjena na Balkanu.

Prošlog mjeseca, lideri EU su dali Crnoj Gori status kandidata, ali su odgodili početak pristupnih pregovora navodeći da je to, između ostalog, i zbog korupcije. EU na sličan način gleda i druge zemlje regiona”, naveo je Taner

“Italijanski tužioci su u prošlosti tražili hapšenja Mila Đukanovića, crnogorskog dominatnog političara u proteklih 20 godina, zbog krijumčarenja cigareta i optužbi za pranje novca”, podsjeća se u Rojtersovoj analizi.

Dodaje se da je Đukanović prošlog mjeseca napustio funkciju premijera i da je tada rekao da će doskorašnji minister finansija Igor Lukšić najbolje voditi Crnu Goru ka članstvu u EU.

“Prošlog mjeseca, lideri EU su dali Crnoj Gori status kandidata, ali su odgodili početak pristupnih pregovora navodeći da je to, između ostalog, i zbog korupcije. EU na sličan način gleda i druge zemlje regiona”, naveo je Taner.

Šef Transparency International-a u Hrvatskoj Nikola Krstić je kazao da je borba protiv korupcije godinama uglavnom bila formalno proklamovan cilj. “Prošle i ove godine pretvorila se u neizbježan prioritet pod pritiskom pregovora sa EU”.

Koraci naprijed - stvar politke

Taj pritisak, navodi Taner, može konačno natjerati potencijalne kandidate da zauzmu jači stav. Kao primjer on navodi Hrvatsku, koja se nada da će ući u EU do početka 2013. godine, a koja je osudila bivšeg zamjenika premijra i ministra odbrane. On je istakao i najnoviji slučaj koji se tiče hapšenja bivšeg hrvatskog premijera Iva Sanadera zbog optužbi za korupciju.

Član srpskog Savjeta za antikorupciju Danilo Šuković ukazuje na još jedan veliki problem koji proizvodi loša borba protiv korupcije u zemljama regiona: “Ovo pitanje takođe odvraća jako potrebne strane investicije u region koji je teško pogodila svjetska finansijska kriza”.

Neće doći do većeg priliva stranih investicija, tvrdi on, dok države ne riješe problem korupcije.

“Zbog političkih razloga, EU može u budućnosti zaključiti da Hrvatska, Srbija i druge zemlje regiona prave ogromne korake naprijed”, kazao je profesor Dajn. On smatra da mnoge balkanske države nijesu ni na vidiku da uđu u EU kada se radi o korupciji.

“Čak iako funkcioneri nijesu korumpirani, mnogi od onih koji bi trebalo da se bore protiv korupcije drže skrštene ruke dok im se ne kaže da nešto preduzmu. Nema incijative, malo je predviđanja ili gledanja naprijed”, rekao je Dajn.