"Demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija"

Varhelji: Potrebna pozitivna transformacija medijskog okruženja na Balkanu

Varheji je istakao da je važno omogućiti rad novinara bez miješanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbijediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tijela

5271 pregleda 1 komentar(a)
Varhelji, Foto: Reuters
Varhelji, Foto: Reuters

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhleji izjavio je danas da je u zemljama regiona potrebno ostvariti "pozitivnu transformaciju medijskog okruženja" i da Brisel pridaje veliku važnost reformi u oblasti medija u procesu proširenja.

Na onlajn konferenciji "Sloboda medija na Balkanu", koju je organizovao bugarski portal Euraktiv, Varhelji je izjavio da su sloboda medija, sloboda izražavanja i medijski pluralizam od ključne važnosti u procesu pristupanja EU, da su važni za slobodnu, otvorenu i informisanu debatu i da predstavljaju stubove na kojoj je izgrađena svaka demokratija.

"Demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija", rekao je Varhelji.

Podsjetio je da je u posljednjem izvještaju Evropske komisije o evrointegracijama ocijenjeno da su i dalje neophodni napori da se osigura nezavisnost medija i sloboda izražavanja širom regiona Zapadnog Balkana.

Varhelji je istakao da je važno omogućiti rad novinara bez miješanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbijediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tijela.

Meglena Kuneva, ambasadorka EU u Savjetu Evrope i prva evropska komesarka iz Bugarske, istakla je da se sloboda medija ne može posmatrati odvojeno od drugih ljudskih prava, uključujući slobodno izražavanje, okupljanje, pravedno suđenje...

"Sva ljudska prava su jednako važna, ali sloboda medija je posebno pravo koje dovodi u red, ili ne ako je nema, sva druga prava. Sloboda medija brani druga ljudska prava", rekla je Kuneva.

Direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić je ocijenio da situacija u Srbiji po pitanju slobode medija nikada nije bila loša kao danas i da je svaki dan sve gora, a da Evropa, ako ima političke volje, može više da pomogne nego što to čini sada.

Diklić je rekao da gotovo sve medije kontrolišu ljudi bliski vlasti, odnosno vladajućoj partiji, da su sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom, a da je jedina nezavisna televizija N1 pod pritiskom danju i noću.

"Rezultat je da većina građana nema prave informacije o tome šta se dešava u zemlji, regionu, Evropi i svetu", kazao je Diklić.

Dodao je da Vučić gotovo svakodnevno napada opoziciju i nezavisne medije, a da na svaku kritiku ili analizu slobode medija u Srbiji vlast odgovora sinhronizovanom akcijom u kojoj učestvuju predsjednik, premijer, poslanici i mediji pod njihovom kontrolom.

"Aleksandar Vučić je kao ministar informisanja u vrijeme vlasti Sobodana Miloševića naučio lekciju da otvoreni brutalni napadi na medije nisu dobar način da se mediji stave pod kontrolu, tako da sada koristi druge metode, prije svega ekonomske", rekao je Diklić.

Novinske agencije Beta i Fonet, dodao je, diskriminsane su u odnosu na Tanjug, koji ima finansijske i druge vrste privilegija.

Napomenuo je i da je državna kompanija Telekom, suprotno domaćim i evropskim zakonima, prvo postala kablovski operater a zatim i vlasnik franšize Juronjuza u Srbiji.

"Moje pitanje je ko iz Brisela može da kaže Vučiću da nije proevropski orijentisan u oblasti medija, jer je on dao frekvenciju Juronjuzu. Vjerujem da će činjenica da je sve to protiv zakona Srbije i evropskih standarda, što se tiče Evrope, biti u drugom planu", rekao je Diklić.

Antoaneta Nikolova, direktorka Inicijative za slobodu medija na Balkanu, izjavila je da je ta organizacija poslala pismo Evropskoj komisiji i evropskim javnim servisima u kojima su izrazili "zabrinutost zbog vlasništva i uređivačke politike" Juronjuza poslije odluke da uđe u "problematična partnerstva" u Srbiji i Bugarskoj.

Dodala je da su u pismu iznijeli dokaze da je partner Juronjuza Telekom Srbija posljednjih godina postao važno sredstvo za obezbjeđivanje kontrole medija saveznicima predsjednika Vučića i njegove partije.

Pavol Salaj iz Reportera bez granica ocijenio je da je novinarstvo na Balkanu u krizi i da su potrebne hitne mjere da se podrži sloboda medija.

Istakavši da je nekažnjivost napada na novinare veliki problem u balkanskim zemljama, Salaj se osvrnuo na slučaj paljenja kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića.

Salaj je izrazio zabrinutost zbog toga što je tužilac sklonjen sa tog slučaja poslije prvostepene presude kojom su osuđeni nalogodavac i izvršioci.

Dodao je da su Reporetri bez granica sredinom maja uputili pismo republičkom javnom tužiocu Srbije u kojem su izrazili zabrinutost, ali da još nisu dobili odgovor.

Salaj je istakao da su mediji čuvari demokratije, a da EU treba da bude čuvar medija (watch dog), time i demokratije.

"EU je danas veliki pas, ali ima male zube i ujeda veoma malo. Vjerujemo da EU kao pas čuvar slobode medija mora da ima snažne zube", rekao je Salaj, dodadjući da EU mora da razume slobodu medija kao osnovnu slobodu koja garantuje druge slobode.

Preporučujemo za Vas