Unija „duboko žali“ zbog političke krize i osuđuje blokadu institucija

EP raspravljao o BiH, pozivi na uvođenje sankcija Dodiku

„Mi na našim granicama treba da imamo BiH koja funkcioniše, koja je suverena država, a ne nekakav dio ‘srpskog sveta’, o čemu se manje-više neskriveno spekuliše pogotovo iz Beograda", kazao je Tonino Picula

5615 pregleda 4 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Reuters
Ilustracija, Foto: Reuters

Evropska unija "duboko žali" zbog političke krize u Bosni i Hercegovini i osuđuje blokadu državnih institucija, rekao je u utorak slovenački šef diplomatije Anže Logar na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u raspravi posvećenoj BiH, dok su poslanici prozivali lidera bosanskih Srba za stanje u zemlji, naglašavajući da Milorad Dodik ima podršku iz Beograda i Moskve.

Logar je pozvao sve političke čelnike Bosne i Hercegovine da se odreknu provokativne i retorike podjela i da rade na tome da se očuva integritet BiH.

Član predsjedništva BiH Milorad Dodik dao je povod raspravi svojim nedavnim istupima u kojima je govorio o mogućem otcjepljenju Republike Srpske i osnivanju posebne vojske.

Njega se u raspravi u utorak uveče poslanici prozvali kao glavnog kreatora krize u BiH, koju su neki okarakterisali najgorom od osnivanja države, prenosi Hina.

Potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis pozvao je političke lidere u BiH na „deeskalaciju“ i na dijalog.

Pozivi na uvođenje sankcija Dodiku

Poslanici su izrazili zabrinutost zbog stanja u BiH i pozvali na uvođenje sankcija Dodiku, kako bi se osigurao teritorijalni integritet te zemlje i mir u regionu.

Bugarski poslanik Andrej Kovačev (EPP) upozorio je da stanje u BiH ne prijeti samo građanima te zemlje, nego i regionu, ali i cijeloj Evropskoj uniji, naglasivši da BiH mora da ima evropsku perspektivu.

Pedro Markez iz kluba socijalista je ocijenio da je BiH ponovo na ivici kolapsa jer Dodik prijeti da „povuče Republiku Srpsku iz bosanskohercegovačkih institucija”. „To bi moglo da ima dramatične posljedice”, naglasio je on i predložio uvođenje sankcija.

Slovenac Klemen Grošelj (Renew) takođe je pozvao da se Dodiku pošalje jasna poruka. „Ne možemo dopustiti ludilu nacionalizma da opet prevagne. Treba razmotriti mogućnost sankcija“, kazao je Grošelj.

Poslanici „prozvali“ Srbiju i Rusiju

Angel Džambazki (Bugarska) iz redova Evropskih konzervativaca i reformista okrivio je kolege poslanike za političku korektnost i rekao da stvaran problem dolazi „iz Kremlja ili Beograda“, a ne od Dodika.

„Ono što Dodik kaže nije ono što je on pokrenuo, već to dolazi iz drugih zemalja“, rekao je prozivajući Srbiju i Rusiju.

Hrvatski poslanik Tonino Picula iz redova socijalista je na tu listu dodao i Budimpeštu. On se pridružio osudi Milorada Dodika i dodao da aktuelna destabilizacija uz spoljnu podršku „Beograda, Moskve, ali i Budimpešte može imati ozbiljne posljedice na ostatak regiona“.

„Mi na našim granicama treba da imamo BiH koja funkcioniše, koja je suverena država, a ne nekakav dio ‘srpskog sveta’, o čemu se manje-više neskriveno spekuliše pogotovo iz Beograda. Prema tome, svi kontakti s Miloradom Dodikom moraju voditi o tome računa. Ni na koji način ne treba davati legitimitet njegovim političkim planovima“, rekao je Picula za Hinu.

Tomislav Sokol (EPP) ocijenio je da glavni problem BiH nije Milorad Dodik, već bošnjačka težnja za hegemonijom. „Suprotno onome što je više puta rečeno, Dodikove izjave i aktivnosti, mada teške, nisu glavni problem ove zemlje. Glavni problem je bošnjačka težnja za političkom hegemonijom, pod krinkom ‘građanske BiH’, posebno nad Hrvatima kao najmalobrojnijim konstitutivnim narodom“, naglasio je Sokol.

Reforma izbornog zakona

Evroparlamentarci su se dotakli i nužnosti reforme izbornog zakona.

Anže Logar je rekao da produžena politička kriza u toj zemlji odvlači pažnju od zaista potrebnih reformi. „Veće poziva na sistemsku reformu izbornog zakonodavstva kojom će se eliminisati svi oblici diskriminacije u izbornom procesu. To treba učiniti u dijalogu i u skladu sa evropskim standardima”, dodao je Logar.

Kovačev je rekao da sva tri konstitutivna naroda moraju biti predstavljena na pravedan način „kako bi se osigurao mir i stabilnost“ pa je pozvao na reformu izbornog zakona kako bi Hrvati „bili ravnopravni u odnosu na druga dva naroda“.

Tomislav Sokol ponovio je da je Hrvatima u BiH uskraćeno pravo da sami biraju svoje političke predstavnike prema postojećem zakonu.

Oni su „sistemski diskriminisani i sve što žele je politička ravnopravnost – ništa manje niti više. Oni su od tri konstitutivna naroda najviše iskreno okrenuti prema Zapadu te zagovaraju evropski put BiH“, istakao je Sokol.

Njegova stranačka koleginica Sunčana Glavak istakla je da stabilna BiH mora biti prioritet Evropske unije.

Potpredsjednica Delegacije za odnose s BiH i Kosovom Željana Zovko upozorila je da je vrijeme da politički lideri postignu dogovor o potrebnim izbornim reformama.

“Sve veće trenje između tri zajednice u Bosni i Hercegovini, nažalost, odvlači pažnju od najhitnijeg zadatka koji čeka djelovanje političara, a to je dogovor o reformi Izbornog zakona kako bi se omogućili uključivi izbori za sve konstitutivne narode i sve građane“, naglasila je Zovko.