Kurti: Srbija bi da izdvoji jedan sporazum, a preostala 32 ignoriše

Navodeći da je za reciprocitet prava svih manjina na cijelom Balkanu, Kurti je vlasti u Beogradu optužio da im nije stalo do prava Srba

5430 pregleda 10 komentar(a)
Kurti, Foto: Reuters
Kurti, Foto: Reuters

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da je spreman da razgovara o zajednici srpskih opština i pravima Srba na Kosovu, ali ne kao o preduslovu za dijalog, nego kao dijelu razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine na bazi predloga Njemačke i Francuske.

Kurti je u intervjuu za njemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung rekao da su u Briselu u proteklih deset godina sklopljena 33 sporazuma, od kojih u Srbiji dvije trećine njih nije sprovedeno.

„Ja priznajem da ta 33 sporazuma postoje, i spreman sam da ih sve uzmem u obzir kada u Briselu počnu zvanični razgovori o normalizaciji odnosa na bazi njemačko-francuskog predloga. Srbija želi da izdvoji taj jedan sporazum, a da preostala 32 ignoriše, kao i njemačko-francuski plan. U tome neću učestvovati“, rekao je Kurti.

„Ako razgovaramo o normalizaciji naših odnosa, spreman sam da razgovaram i o zajednici i pravima srpske manjine – ali ne kao preduslovu za razgovore, nego kao njihovom sastavnom dijelu“, dodao je on.

Na sugestiju da za neuspjeh dogovora nije kriva samo Srbija, pošto on, za razliku od njegovih prethodnika blokira stvaranje zajednice srpskih opština, Kurti je rekao da Srbija „stalno ponavlja da nikada neće priznati Kosovo“, da je Kosovo „vještačka država“, a da „u toj navodno vještačkoj državi želi vrlo realnu zajednicu opština“.

„Srpsko rješenje glasi ‘vi ne postojite, ali mi želimo nešto od vas’. Tako neće moći. Osim toga, kada se za nešto moli, treba uvijek imati na umu da ista molba može biti upućena i vama. Na Kosovu manjine čine oko osam odsto stanovništva, u Srbiji oko 20 odsto. Srbija treba da vodi računa o principu. Uz to je i naš Ustavni sud rekao da ZSO nije u skladu sa ustavom Kosova“, rekao je Kurti.

Navodeći da je za reciprocitet prava svih manjina na cijelom Balkanu, Kurti je vlasti u Beogradu optužio da im nije stalo do prava Srba.

„Ljudska prava su važna da bi se suzbile nacionalističke hegemonije. Ali Beogradu nije stalo do prava Srba. Srbija želi teritorijalizaciju tih prava, a to je nešto sasvim drugo. Beograd želi da se srpske opštine udruže u zajednicu, a ja ne znam nijednog Srbina na Kosovu koji to od mene traži“, rekao je Kurti.

Na pitanje o kritici visokog predstavnika Žozepa Borelja da se tvrdoglavo protivio kompromisu na nedavnim razgovorima u Briselu, Kurti je rekao da „nije tvrdoglav, nego vjeran principiima“.

„Postoje načela i vrijednosti kojih se držim i o kojima u Briselu ne pregovaram. Ne idemo u Brisel da bismo razgovarali o policiji, tužiocima, carinicima ili katastrima. Mi smo tamo kao predstavnici dvije države da bismo razgovarali o normalizaciji njihovih odnosa. Radi se o dijalogu o temeljnom sporazumu, a ne o dijalogu za prevazilaženje krize. Ne treba nam dijalog dijaloga radi, niti da bismo pokazali da je Brisel aktivan“, rekao je Kurti.

„Ne bih išao u Brisel da se radilo samo o registarskim tablicama. Ja idem u Brisel da bi sklopio sveobuhvatni sporazum. Gospodin Borelj je insistirao da potpišemo samo izjavu o registracijama i to predstavimo kao veliki uspjeh. To je bilo najvažnije razmimoilaženje, koje sam imao sa njim“, dodao je Kurti.

Odgovarajući na pitanje da li ga opterećuje to što je bio u zatvoru u vrijeme Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, Kurti je rekao da za njega „nije toliko problematično šta je Vučić bio, nego što ni danas ne pokazuje ni najmanje žaljenje zbog toga šta je bio“.

„Umjesto da žali što je bio ministar informisanja Miloševića, on žali što sam više od godinu dana poslije njegovog obaranja sa vlasti pušten iz zatvora. To je u više navrata rekao i to me iritira. Ne radi se o tome kroz šta sam ja prošao u zatvoru, nego o tome da se u Srbiji malo toga promijenilo“, rekao je Kurti.

Kurti je u intervjuu rekao da Kosovo računa na podršku prjatelja kako bi u što skorije vrijeme bilo održano glasanje o njegovom prijemu u Savjet Evrope.

„Uz to, u decembru ćemo i zvanično podnijeti zahtjev za pristupanje Evropskoj uniji. Naravno da znamo da članstvo neće doći u bliskoj budućnosti. Međutim, važno je da zvanično, fomalno i javno pokažemo našu želju da budemo primljeni u EU“, rekao je Kurti.