Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je pozvala vlasti Srbije da istraže incidente protiv učesnika protesta u toj zemlji koji već treći mjesec protestuju tražeći odgovornost za stradanje 15 osoba nakon pada nadstrešnice na željezničkoj stanici u Novom Sadu.
"Postoje svjedočanstva o incidentima protiv demonstranata. Očekujemo punu, nepristrasnu i brzu istragu. Nasilje ne treba tolerisati. Očekujemo da srpska policija nastavi da osigurava bezbjednost demonstranata. Jezik koji podstiče nasilje i nedostatak međusobnog poštovanja ne može biti rješenje", navela je evropska komesarka u otvorenom pismu koji je objavila na veb-stranici Evropske komisije.
Kos potvrđuje da lično pomno prati proteste u Srbiji, ali i da je primila nekoliko pisama od članova srpske akademije, političkih predstavnika i organizacija civilnog društva u kojima se izražava zabrinutost zbog trenutne situacije u zemlji.
Poručila je da je sloboda okupljanja fundamentalna vrijednost zajedničkog evropskog projekta i da to treba poštovati.
Ponovila je da je prioritet Evropske unije i predsjednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, podrška Srbiji u napredovanju na njenom putu da postane dio Unije.
Međutim, Kos ističe da put ka članstvu u EU obuhvata reforme "koje ugrađuju naše zajedničke vrijednosti u zakonodavstvo i praksu, te da put Srbije ka Evropskoj uniji nudi rješenja za mnoga pitanja koja su danas u centru razgovora".
"Reforme koje su dio procesa pridruživanja EU će ojačati borbu protiv korupcije, obezbjediti nezavisnost pravosuđa i odgovornost institucija, promovisati slobodu i pluralizam medija i poboljšati izborne uslove. Ukoliko se pravilno sprovedu, ove reforme će imati transformativni efekat koji će koristiti svim građanima i približiti Srbiju Evropskoj uniji", poručila je evrokomesarka za proširenje.
Marta Kos je navela da je važno da se stvore uslovi za inkluzivan dijalog koji uključuje sve zainteresovane strane, političke aktere, institucije i članove civilnog društva koji će se baviti reformama koje su neophodne za evropsku budućnost Srbije.
To će, kako je navela, ojačati društvo u Srbiji i konsolidovati put zemlje ka članstvu u EU.
Ovo je prvo oglašavanje višeg nivoa iz evropskih institucija povodom situacije u Srbiji od početka protesta u novembru prošle godine.
Zvaničnici Evropske unije su se u vezi s ovim izjašnjavali jedino nakon brojnih pitanja novinara, a reakcije su se uglavnom odnosile na demokratsko pravo na proteste ili potrebu da se dozvoli neometan rad novinara i aktivista civilnog društva.
Ursula fon der Lajen je 4. februara obavila telefonski razgovor sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. O ovom razgovoru se oglasio jedino Vučić, a nije spomenuo proteste u zemlji.
Predsjednica Evropske komisije nije navela da je razgovarala sa srpskim kolegom, kako to obično čini putem društvenih mreža.
Takođe, njena ekipa portparola nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa koji je bio povod razgovora, niti da li se u telefonskom razgovoru govorilo o protestima.
Dio studenata u Srbiji duže od dva mjeseca blokira više od 60 državnih fakulteta na pet univerziteta tražeći ispunjenje četiri zahteva.
Studenti u blokadi zahtijevaju objavljivanje cjelokupne dokumentacije o rekonstrukciji glavne željezničke stanice u Novom Sadu, hitno procesuiranje civila koji su ih tukli na protestima, povlačenje prijava protiv uhapšenih na demonstracijama zbog te pogibije, kao i 20 odsto više sredstava za troškove fakulteta.
Vlast Srbije tvrdi da je ispunila zahtjeve. Studenti u blokadi to negiraju i nastavljaju proteste.
Bonus video:
