pohod na ep

Prestrojavanje ekstremista: Le Pen i Vilders stvaraju evropski blok krajnje desnice

Posljednja istraživanja nažalost pokazuju da ekstremna desnica običnom evropskom biraču više ne predstavlja neprihvatljiv izbor
9 komentar(a)
Ažurirano: 20.02.2019. 04:14h

Vrlo bistra, elokventna, u Francuskoj prilično popularna teška desničarka Marin Le Pen i Holanđanin Gert Vilders, koje svojevremeno Britanci nisu pustili u svoju zemlju zbog govora mržnje, sklopili su politički dogovor da će zajedno politički nastupati.

Prva prilika, za koju se već sve partije u Evropskoj uniji pripremaju su izbori za Evropski parlament. Ti su izbori generalno bili nevažni i birači su ih ignorirali, jer bi shvatali da je Evropski parlament uglavnom uhljebljenje za određeni broj lica.

Ali, ove godine primjećuje se nova užurbanost. Prvo, Evropski parlament dobija na težini, i kao takav može biti odskočna daska za veliki ulazak u nacionalnu politiku.

Nije samo to, nego nakon što je Evropska unija dobila za svoj pravni temelj Ugovor iz Lisabona, koji je u mnogim elementima kao Ustav, povećana je i stvarna snaga Evropskog parlamenta.

Zbogom, evropski standardi: Marin Le Pen (foto: reuters)

Kad je od svog oca preuzela partiju, Marin Le Pen je umila njen imidž, smirila najgore rasističke i antisemtiske političke poruke. Iako kozmetičke a ne suštinske, promjene su podigle rejting Nacionalnog fronta (28% podrške javnosti)

Velika većina odluka ne može se donijeti, aminovati, bez pristanka Evropskog parlamenta. Postalo je vanredno važno ko tamo sjedi.

Ako zasjedne ekipa koju žele Marin Le Pen i Gert Vilders, i ako narastu do dovoljno značajne formacije, tada će se Evropski parlament jako zakomplikovati.

Ako krajnji desničari uđu kao značajna formacija, kakvu vjerododstojnost će imati EU da bilo šta prigovori Crnoj Gori, zahtijeva poštovanje evropskih standarda, na primjer?

Kojih evropskih standarda, zar onih koje izvikuje Gert Vilders?

Zabrinjava što bi oni bacali klipove pod noge politici proširenja, ali isto tako predmet je brige kako bi oni mogli minirati sve važne odluke, od onih kojih se tiču eurozone do političkih.

Marin Le Pen u anketama francuskog javnog mnjenja ima 24 odsto onih koji joj povlađuju.

To pokazuje kako se ekstremna desnica približila običnom građaninu. Ekstremna desnica više običnom biraču nije nezamisliv, neprihvatljiv izbor.

Za to je prvenstveno zaslužna Marin Le Pen, kad je od svog oca preuzela Nacionalni front, umila imidž, smirila najgore rasističke i antisemtiske političke poruke.

To su kozmetičke, a ne suštinske promjene - ali imaju rezultata. 24 odsto je ogromna brojka u tome koliko javno mnjenje odobrava političara.

Mržnja prema strancima: Gert Vilders (foto: reuters)

Vilders, čiji je uticaj porastao toliko da vladajuća koalicija u Holandiji pazi da ne izgubi njegovu podršku, ne pripada tradicionalnoj desnici – ne protivi se LGBT pravima, legalizaciji marihuane i prostitucije - ali je “alergičan” na sve što je neevropsko, što nije plavokoso i plavooko

U Holandiji, Gert Vilders je popularnost stekao na tome da je rekao "Holandija je puna", ne može više primiti jednog jedinog stranca, a oni koji su unutra, moraju prihvatiti naše vrijednosti.

"Mrzim islam", "Kuran treba spaliti", to su neke od njegovih izjava.

On je razlog zašto je Holandija, koja je dekadama bila najslobodumnija evropska zemlja, zemlja slobode za uživanje i marihuane i slobode u seksu i slobode govora, postala skoro neugodna.

Vilders je toliko jak da ga se druge partije, koje su nominalno na vlasti, boje, i paze da ne izgube njegovu podršku, Vilders nije niti protiv marihuane niti homoseksualizma, niti seksa generalno, dakle, on nije baš tradicionalna desnica, ali je alergičan, "mrzi" sve što je neevropsko, što nije plavokoso, plavooko.

Treća slična partija, i to će Le Penova i Vilders sada ciljati jest austrijski FPO.

Na nedavnim parlamentarnim izborima u Austriji, FPO stranka, čije je lider bio pokojni Jerg Hajder, dobila je 21 odsto glasova, a vjerojatno bi pokupila i više da se nije pojavila još desnija partija koja joj je pojela sedam do osam procenata.

Ksenofobija i antievropejstvo: Hajnc-Kristijan Štrahe (foto: beta/ap)

Hajnc-Kristijan Štrahe, u manjoj je mjeri ekscentričan nego što je bio bivši lider FPO, pokojni Jerg Hajder, koji je izgledao i ponašao se kao da je sišao sa nacističkog propagandnog plakata

U septembru su u Austriji pobijedile stranke centra - ali jedva. Istini za volju, FPO sada ima novog lidera, manje ekscentrično desnog nego što je bio Hajder, a koji je izgledao i ponašao se kao da je sišao sa nacističkog propagandnog plakata.

Le Peničin Nacionalni front i FPO Hajnca-Kristijana Štrahea dvije su najvažnije partije evropske krajnje desnice.

Slične su po antiimigracijskoj, ksenofobnoj platformi i izraženom antievropejstvu, ali FPO je već bio dio vladajuće koalicije u Austriji, a da Front national dođe na vlast u Francuskoj, bila bi to propast svijeta, to se još uvijek, imajući na umu duh francuske ideje republike ne može zamisliti.

Marin Le Pen je svojevrsni vođa evropske krajnje desnice, i tako ojačana popularnošću u svojoj zemlji, poduzela se, baš kao i bilo koji drugi politički lider, međunarodnih kontakata.

Tako je došla do Vildersa u Holandiji i Strahea u Austriji.

Sad je sklopila savez s prvim, uskoro treba očekivati i da se treći pridruži.

Još se ne izjašnjava: Umberto Bosi (foto: tg24.sky.it)

Le Penova je saopštila da ima kontakte i sa Umbertom Bosijem iz italijanske Lege Nord - ali se on još ne izjašnjava

Takođe, Le Penova je rekla da ima kontakte i sa Umbertom Bosijem iz Lege Nord - ali se on još ne izjašnjava, kaže. Još računaju i "Prave Fince".

Moguće je i da se dogovore sa Vlams Belangom, belgijskom flamanskom partijom, prilično sličnom Nacionalnom frontu.

Le Pen i Vilders bi htjeli da im se pridruži i britanski UKIP, koji se zalaže za izlazak Britanije iz EU-a, ali Najdžel Faradž je oprezan s kim tikve sadi. Odbio ih je i rekao da je UKIP "libertarijanska, a ne ekstremno desna stranka".

Le Penova, Vilders i Strahe odbijaju, međutim, mađarski Jobik i grčku Zlatnu zoru - boje se kako bi se to odrazilo na njihov imidž. A možda se neće ni petljati sa Balkancima i istočnim Evropljanima.

Tu se već pokazuje pukotina u ideji "ksenofobi svih zemalja, ujedinite se" za koju se zalaže Le Penova. Krajnja desnica jednostavno nije raspoložena za prekograničnu saradnju.

Zlatna zora i Jobik - isuviše eksplicitan nacizam loša preporuka za imidž ekstremno desnog bloka (Ilustracija) (foto: beta/ap)

Le Penova, Vilders i Strahe odbijaju mađarski Jobik i grčku Zlatnu zoru - boje se kako bi se to odrazilo na njihov imidž. A možda se neće petljati ni sa Balkancima i istočnim Evropljanima

Ako odustanu od ekstremnih ideja i počnu sarađivati, po čemu bi se razlikovali od političkog centra? Ili, kako bi svojim biračima dokazali da mrze sve strance?

Do sada je golema slabost krajnje desnice bila da se nikada ni oko čega nisu mogli dogovoriti. I sada ih ima u Evropskom parlamentu, ali se međusobno svađaju - jer u njihovoj suštini jest da preziru kompromis.

Zato zabrinjava šta su se ovaj put mogli barem ovako dogovoriti. Ako se ove koje smo nabrojali okupe, moći će da osnuju frakciju, grupu, unutar Evropskog parlamenta, odnosno, postaće snaga na evropskom nivou.

Partije centra i ljevice u Evropskom parlamentu to prepoznaju kao stvaran problem. Može li si neko predstaviti šta bi to značilo, na jednom nivou odlučivanja, zakočiti EU?

Krajnja desnica bi to sigurno radila, a zauzvrat, da ne koči, ko zna šta bi tražila. Sasvim sigurno prestanak politike proširenja.

Računaju na euroskeptike

Građani Evrope podijeljeni su na proevropske, a to su oni koji žele i čvršću povezanost i proširenje, koji se ne boje aspekata "državnosti" i na one koji se tome protive.

Mnogi koji se predstavljaju i prolaze kao evroskeptici u stvarnosti ogorčeni protivnici evropskog projekta.

Ne govorimo o evroignorantima koji nemaju pojma šta je Evropa.

Le Pen i Vilders, kao i britanski UKIP ili Lega Nord, ili austrijska FPO ili neke druge partije po Evropi koje bi mogle sklopiti politički savez, to znaju jako dobro.

Galerija