Njemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je Sloveniju da mora da dovede u red svoj bankarski sistem - ali i ne samo to.
I dok je Evropska komisija Sloveniju kritikovala zbog budžetskog deficita u porastu, njemačka kancelarka Angela Merkel je svoju slovenačku koleginicu Alenku Bratušek tokom prve službene posjete Berlinu, poštedjela. Merkel je ipak ukazala na problem u bankarskom sektoru koji Slovenija mora da riješi.
"Od izuzetnog značaja je da slovenački kreditni instituti vrate povjerenje međunarodnih investitora", rekla je Merkelova i dodala da bi zbog toga slovenačke banke morale što prije da sprovedu takozvane testove stresa, koji ukazuju na indikator stabilnosti banaka. Njemačka kancelarka podržala je nastojanja slovenačke vlade za što bržim sprovođenjem reformi, a kao jedan od instrumenata Merkel je pohvalila i volju za privatizacijom, ne propustivši priliku da istakne da se nada da će u temu i "njemački preduzetnici odigrati važnu ulogu". Merkel je svojoj gošći poželjela "mnogo sreće". Ona će novoj slovenačkoj premijerki biti itekako potrebna.
U Sloveniji se ove godine očekuje deficit na nivou od 8 odsto. Evropska komisija je Ljubljani dala rok od dvije godine da deficit spusti ispod dozvoljene granice od tri odsto. Međutim, za razliku od Angele Merkel koja problem vidi samo u bankama, Evropska komisija smatra da slovenačka vlada ne ulaže dovoljno napora kako bi ostvarila cilj.
Slovenačke "loše banke"
Situacija sa slovenačkim bankama je kritična. Dugovi su se popeli na sedam milijardi eura, što je petina ukupnog godišnjeg privrednog obrta ove zemlje. Slovenija bi, prema dobro poznatom scenariju iz krize eura, "trule kredite" izgleda htjela da strpa u "loše banke". Ali za to još nije dobila dozvolu Evropske komisije. Razlog: slovenačke banke još nijesu „položile“ test stresa, koje je pomenula i Angela Merkel.
Komesar Evropske komisije za monetarnu politiku Oli Ren tvrdi kako je vrijeme sve manje. "Situacija je ozbiljna, ali je još pod kontrolom", rekao je Ren u sedmici za nama. Slovenija će učiniti sve što je u njenoj moći, kako bi izbjegla "zaštitni kišobran" Evropskog stabilizacionog mehanizma i druženje sa „zloglasnom Trojkom“ koja zagorčava život liderima ostalih prezaduženih članica zone eura. Ali i bez Trojke, Slovenija pravi poteze kao i druge države koji koriste sredstva iz ESM fonda, a to je prije svega pokušaj masovne privatizacije državnog sektora.
Prodaja najvrednijeg
U najvrijednije čime slovenačka država raspolaže ubrajaju se pored ostalog Telekom Slovenije i aerodrom. Vlada u Ljubljani uveliko razmatra moguću privatizaciju, ali i uvođenje većeg poreza na dodatu vrijednost (22 odsto). Ono što bi od Slovenije, međunarodna trojka (MMF, EU, ECB) ionako zahtijeva jeste smanjivanje državne administracije. I o tome razmišljaju u slovenačkoj vladi.
Na pitanje šta bi preporučila Sloveniji u borbi protiv krize, Merkel je poručila da "slovenačka vlada sama zna šta joj je činiti". Ali je usput pomenula kako bi reforma bankarskog sektora i privatizacija mogla doprinijeti dinamičnom razvoju privrede i osnivanju start-up preduzeća, kakve je slovenačka premijerka "imala prilike da vidi u Njemačkoj".
Bonus video:
