Grčka: Posljedice bankrota bi bile nesagledive

Grčki lideri su poručili sve većoj grupi buntovnih poslanika da podrže nepopularni paket pomoći EU/MMF u parlamentu ili će u suprotnom gurnuti naciju na „nepoznati, opasni put“ ka bankrotu, međunarodnoj izolaciji i devalviranoj drahmi.
0 komentar(a)
Ažurirano: 11.02.2012. 20:49h

Konzervativni lider Antonis Samaras, koji je rekao da politika štednje gura Grčku u još dublju recesiju, ipak je poručio poslanicima svoje Nove demokratije da podrže sporazum o 130 milijardi eura jer u protivnom neće biti kandidati na sljedećim opštim izborima, prenio je Rojters.

Dok su birači veoma neprijateljski raspoloženi prema oštrim uslovima paketa, bivši socijalistički premijer Jorgos Papandreu je priznao da ga je podrška mjerama štednje koštala funkcije, ali da je jedina alternativa kolaps životnog standarda i dalje „nesagledive posljedice“.

Koalicija premijera Lukasa Papademosa ima ogromnu većinu i očekuje se da parlament danas odobri paket, uključujući dodatno kresanje budžeta od 3,3 milijarde ove godine, što je uslov da Grčka bude izbavljena drugi put od 2010.

Broj buntovnika u parlamentu raste

Međutim, broj buntovnika raste. Oko 20 poslanika iz dvije glavne stranke koje podržavaju Papademosa odbacilo je upozorenja svojih lidera i zaprijetilo da neće prihvatiti paket. Ipak, potrebno je više od 80 protivnika da spriječi usvajanje zakona prilikom glasanja zakazanog za večeras.

Šest članova Papademosovog kabineta je već dalo ostavke zbog velikog smanjenja plata, penzija i radnih mjesta koje Evropska unija i Međunarodni monetarni fond traže da bi odobrili sredstva koja su Grčkoj potrebna do sljedećeg mjeseca da bi izbjegla haotični bankrot.

„Posljedice nekontrolisanog bankrota bi bile nesagledive – ne samo za ekonomiju...to bi nas odvelo na nepoznati, opasni put,“ rekao je zamjenik ministra finansija Filipos Sahinidis.

U intervjuu za list „Imersija“, opisao je katastrofu koja bi zadesila Grčku ako ne uspije da vrati 14,5 milijardi duga koji stiže na naplatu 20. marta.

„Zapitajmo se samo šta bi značilo za državu da izgubi bankarski sistem, da bude odsječena od uvoza sirovina, farmaceutskih proizvoda, goriva, osnovnih prehrambenih namirnica i tehnologije,“ rekao je.

Tokom drugog dana 48-časovnog štrajka, oko 50 aktivista Komunističke partije juče je na Akropolju postavilo dva ogroman transparenta na kojima je pisalo: „Dolje diktatura monopola Evropske unije“.

Oko sedam hiljada demonstranata se okupilo u centru Atine, saopštila je policija, ali nije bilo sukoba kao u petak, kada je policija ispalila suzavac a demonstranti gađali Molotovljevim koktelima i kamenicama.

Galerija

Bonus video: