Kaka navodi Dojče Vele, do sada je stanovnicima ovih zemalja EU bila potrebna posebna radna dozvola njemačke Savezne agencije za rad. Ministarka rada Ursula fon der Lajen se nada da će ovime u Njemačku stići obrazovana mlada radna snaga, dok sindikati upozoravaju da postoji velika vjerovatnoća da će doći do rušenja cijene rada.
Koristi od ovog otvaranja njemačkog tržišta rada mogu imati svi građani država koje su 2004. ušle u Uniju, s izuzetkom Malte i Kipra, za koje ova pravila ne važe. Najkasnije 2014. ograničenja će biti ukinuta i za Bugarsku i Rumuniju, koje su u Uniju ušle tek 2007. godine.
Od 1. maja će za građane osam istočnoevropskih zemalja: Poljske, Češke Slovačke, Mađarske, Slovenije, Estonije, Litvanije i Letonije važiti njemački standardi. To bi moglo imati uticaja na najniže nadnice u određenim branšama. Ukoliko ne postoji tarifni ugovor sve zavisi o sposobnostima pojedinca da se izbori za visinu plate, piše Dojče Vele.
Na pitanje može li doći do navale stranih radnika, niko ne zna odgovor. Ministarka Fon der Lajen pokušava da smiri uznemirene činjenicom da u Njemačkoj trenutno više nedostaje radnika nego posla. Ni Njemačka industrijska komora ne računa s prevelikim talasom doseljenika. Oni kažu da je „već puno dobrih ljudi otišlo u druge zemlje koje su ranije otvorile svoje tržište rada“. U međuvremenu su se i mnoge istočnoevropske zemlje i same dovoljno razvile, što koči spremnost ljudi da se iz njih iseljavaju.
Komora računa s otprilike 100.000 ljudi koji bi godišnje dodatno mogli doći u Njemačku.
Fondacija Fridrih Ebert je objavila svoje istraživanje po kojem je u razdoblju između 2004. i 2005. Njemačka izdala oko 500.000 radnih dozvola građanima novih članica EU. U Veliku Britaniju se, recimo, iako nije imala prelaznu fazu s ograničenjima, u istom razdoblju uselilo između 450.000 i 600.000 građana iz novih članica Evropske unije.
Bonus video:
