Sjedinjene Američke Države (SAD) žele da Evropa preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih kapaciteta NATO-a – od obavještajnih podataka do raketnih sistema – do 2027. godine, rekli su ove sedmice zvaničnici Pentagona diplomatama u Vašingtonu, uz kratak rok koji je neke evropske zvaničnike naveo da ga ocijene kao nerealan, piše danas agencija Rojters.
Poruka, kako je prenijelo pet izvora upoznatih s razgovorom, uključujući i jednog američkog zvaničnika, saopštena je na sastanku u Vašingtonu na kojem su učestvovali saradnici Pentagona zaduženi za NATO politiku i nekoliko evropskih delegacija, navodi Rojters u tekstu.
Ta agencija piše da bi prebacivanje ovog tereta sa SAD na evropske članice Sjevernoatlantskog saveza, dramatično promijenilo način na koji SAD, osnivač poslijeratnog saveza, sarađuju sa svojim najvažnijim vojnim partnerima.
Na sastanku su zvaničnici Pentagona naglasili da Vašington još nije zadovoljan napretkom koji je Evropa ostvarila u jačanju svojih odbrambenih kapaciteta od proširene ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Američki zvaničnici rekli su svojim sagovornicima da, ukoliko Evropa ne ispuni rok do 2027- godine, SAD možda neće više učestvovati u nekim mehanizmima NATO koordinacije u oblasti odbrane, naveli su izvori koji su tražili anonimnost kako bi govorili o privatnim razgovorima.
Jedan američki zvaničnik kazao je da su pojedini zvaničnici na Kapitol Hilu upoznati s porukom Pentagona Evropljanima i da su zabrinuti zbog nje.
Nije jasno kako će sad mjeriti napredak NATO-a
Konvencionalni odbrambeni kapaciteti obuhvataju nenuklearne resurse – od trupa do oružja – a zvaničnici nijesu objasnili kako bi SAD mjerile evropski napredak u preuzimanju većeg dijela tog tereta.
Takođe nije bilo jasno da li rok 2027. godina predstavlja stav administracije predsjednika SAD Donalda Trampa ili samo mišljenje pojedinih zvaničnika Pentagona. U Vašingtonu postoje značajna neslaganja oko toga kakvu bi vojnu ulogu SAD trebalo da imaju u Evropi.
Nekoliko evropskih zvaničnika reklo je da rok do 2027. nije realan, bez obzira na to kako Vašington mjeri napredak, jer je Evropi, osim novca i političke volje, potrebno i vrijeme da zamijeni određene američke kapacitete u kratkom roku.
Pored ostalog, NATO saveznici se suočavaju s kašnjenjima u proizvodnji vojne opreme koju pokušavaju da nabave. Iako američki zvaničnici podstiču Evropu da kupuje više američke opreme, mnogi najtraženiji američki sistemi oružja i odbrane bili bi isporučeni tek za nekoliko godina kada bi bili naručeni danas.
SAD takođe doprinose sposobnostima koje se jednostavno ne mogu kupiti, poput jedinstvenih obavještajnih, nadzornih i izviđačkih kapaciteta koji su se pokazali ključnim za ukrajinski ratni napor.
Upitan za komentar, zvaničnik NATO-a koji je govorio u ime Alijanse rekao je da su evropski saveznici već počeli da preuzimaju veću odgovornost za bezbjednost kontinenta, ali nije komentarisao rok - 2027. godinu.
"Saveznici su prepoznali potrebu da više ulažu u odbranu i da teret konvencionalne odbrane prebace s SAD na Evropu", rekao je zvaničnik.
Bijela kuća nije odmah odgovorila na zahtjeve za komentar, navodi Rojters.
Portparolka Pentagona Kingsli Vilson rekla je: "Bili smo veoma jasni u tome da Evropljani moraju preuzeti vodeću ulogu u konvencionalnoj odbrani Evrope. Posvećeni smo radu kroz NATO mehanizme koordinacije kako bismo ojačali Alijansu i osigurali njenu dugoročnu održivost, dok evropski saveznici sve više preuzimaju odgovornost za konvencionalno odvraćanje i odbranu u Evropi."
Evropske zemlje u velikoj mjeri prihvatile su zahtjev Trampa da preuzmu više odgovornosti za sopstvenu bezbjednost i obavezale su se na značajna povećanja izdvajanja za odbranu.
Evropska unija postavila je cilj da kontinent učini sposobnim za sopstvenu odbranu do 2030. godine i navela da mora popuniti praznine u protivvazdušnoj odbrani, dronovima, sajber sposobnostima, municiji i drugim oblastima. Zvaničnici i analitičari kažu da je čak i taj rok veoma ambiciozan.
Odnos Vašington–NATO uzburkan i promjenljiv
Trampova administracija dosljedno tvrdi da evropski saveznici moraju više doprinositi NATO savezu, ali nije uvijek jasno kakav je predsjednikov stav o NATO-u.
Tokom kampanje 2024. godine, Tramp je često kritikovao evropske saveznike i rekao da bi ohrabrio ruskog predsjednika Vladimira Putina da napadne NATO zemlje koje ne troše dovoljno na odbranu.
Međutim, na godišnjem samitu NATO lidera u junu, Tramp je oduševljeno pohvalio evropske lidere jer su pristali na američki plan da se povećaju godišnji izdaci za odbranu država članica na pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Posljednjih mjeseci Tramp se kolebao između oštrijeg stava prema Rusiji – glavnom protivniku Alijanse – i, u novije vrijeme, spremnosti da pregovara s Moskvom o ukrajinskom konfliktu. Evropski zvaničnici žalili su se da su u tim pregovorima uglavnom bili zaobiđeni.
Na sastanku NATO ministara spoljnih poslova ove sedmice, zamjenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau rekao je da je "očigledno" da NATO saveznici treba da preuzmu odgovornost za odbranu Evrope.
"Uspješne američke administracije govorile su ovo na ovaj ili onaj način skoro cijelog mog života… ali naša administracija zaista misli ono što kaže", napisao je Landau na platformi X.
Bonus video:
