Norveška je povećala svoje obaveze u zaštiti klime najavom cilj da svoju emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanji za "najmanje" 50 odsto ili čak 55 odsto, što su pozdravili ekolozi.
Ta nordijska zemlja koja nije članica EU, ali je usko povezana s njom, prethodno se obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju štetnih gasova za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu.
"Norveška je prva zapadna zemlja (...) koja je Ujedinjenim nacijama objavila pojačane klimatske ciljeve", izjavio je u petak ministar za klimu i životnu sredinu Sveinung Rotevatn i istakao da je najnovija odluka "važan je korak ka zelenoj tranziciji".
Norveška - najveći proizvođač nafte i gasa u Zapadnoj Evropi, takođe je šampion s najvećom koncentracijom električnih automobila na svetu u poređenju s brojem stanovnika.
Međutim, ne ide joj lako smanjenje emisije zagađujućih gasova: uprkos nedavnom blagom padu, oni su 2018. godine i dalje bili iznad nivoa iz 1990. godine za 1,1 odsto, pokazuju zvanične statistike.
Desničarska vlada pri objavljivanju novog plana smanjenja zagađenja vazduha nije objasnila odnos između stvarnog smanjenja na norveškoj teritoriji i upotrebe "mehanizama kompenzacije" - plaćanja za zagađivanje.
Pariški sporazum čiji je cilj ograničenje globalnog zagrijevanja na maksimalno plus dva stepena Celzijusa u poređenju s preindustrijskom erom, predviđa da zemlje potpisnice ažuriraju svoje klimatske ciljeve svakih pet godina.
Samo Surinam, Maršalova ostrva, Čile, Mongolija i Moldavija do sada su podneli ili predložili nove ciljeve.
Oslo kaže da se nada da će Evropska unija krenuti za njim.
U svom projektu "Green Deal", nova predsjednica Evropske komisije, Nemica Ursula fon der Lajen, takođe se zalaže za smanjenje emisije gasova od 50 do 55 odsto.
Nekoliko nevladinih organizacija pozdravilo je norvešku najavu. To je "važan signal za globalnu mobilizaciju za klimu", ocijenio je norveški ogranak organizacije "Friends of the Earth".
Bonus video:
