EU PRED KRITIKAMA

Izbijanje koronavirusa: Da li je EU ostavila Zapadni Balkan na cjedilu?

Na komentare sa Zapadnog Balkana da ih je Evropska unija „ostavila na cjedilu“, u Briselu odgovaraju da je u ovim teškim vremenima potrebna solidarnost i da nije vrijeme za „polemičke ili neutemeljene optužbe“. Ukazuje se da pandemija predstavlja „neviđenu globalnu krizu“ i ozbiljnu „vanrednu situaciju“ za javno zdravlje građana, društva i ekonomija.
8069 pregleda 18 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock, Shutterstock
Ažurirano: 19.03.2020. 11:12h

Izbijanjem pandemije COVID-19 na testu se našlo mnogo toga: ne samo zdravstveni sistemi, politička i društvena organizovanost i odgovornost, već i suštinska pitanja solidarnosti i povjerenja u Evropi.

U situaciji gde se sama Evropska unija bori da se organizuje i suprotstavi širenju korona-virusa, zemlje Zapadnog Balkana, kao i neke zemlje-članice, kažu da se osjećaju prepuštene same sebi – i to u najtežim, vanrednim, okolnostima.

Pored mnogih mjera preduzetih u cilju suočavanja sa pandemijom i zaštite sopstvenih zdravstvenih sistema, Evropska unija je od 15. marta uvela restrikcije izvoza zaštitne medicinske opreme. Tako je oprema koju su Njemačka i Francuska prve jednostrano blokirale za izvoz, sada na nivou EU zaustavljena za sve treće zemlje.

U Briselu objašnjavaju da se i države Zapadnog Balkana vode kao „treće zemlje“, ali ukazuju na druge „razlike u vokabularu“. „U pitanju nije zabrana, već je uspostavljena šema prema kojoj zemlje-članice imaju mogućnost da odlučuju o izvozu specifične medicinske opreme u treće zemlje“, navode u Evropskoj komisiji.

U Srbiji ovo čitaju kao dokaz da je evropska solidarnost samo prazno obećanje i vjerovanje. „Evropska solidnost ne postoji. To je bajka na papiru“, poručio je predsjednik Srbije.

Prethodno je Aleksandar Vučić najavio da je dobio obećanja od Njemačke da će Srbiji isporučiti dodatne respiratore. Oni nisu stigli, kao ni odgovor na zahtjev Srbije da se kroz evropski Mehanizam civilne zaštite nabave zaštitne maske.

Kritike na račun evropske solidnosti stigle su i iz Italije, zemlje koja je najteže pogođena epidemijom COVID-19. Ambasador Italije u EU, Mauricio Masari, naglašava da nijedna zemlja-članica nije odgovorila na poziv Rima da im se, preko EU-mehanizma uputi pomoć u medicinskoj opremi. „Samo nam je Kina odgovorila. U svakom slučaju, ovo nije dobar znak evropske solidarnosti“, poručio je Masari.

Ostavljeni na cjedilu?

Na komentare sa Zapadnog Balkana da ih je Evropska unija „ostavila na cjedilu“, u Briselu odgovaraju da je u ovim teškim vremenima potrebna solidarnost i da nije vrijeme za „polemičke ili neutemeljene optužbe“. Ukazuje se da pandemija predstavlja „neviđenu globalnu krizu“ i ozbiljnu „vanrednu situaciju“ za javno zdravlje građana, društva i ekonomija.

„Desetine hiljada ljudi je zaraženo, a hiljade su umrle samo u EU. Broj zaraza na Zapadnom Balkanu je u porastu. Evropska komisija i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pažljivo prate razvoj COVID-19 na Zapadnom Balkanu, a naše delegacije EU su u bliskom kontaktu s nadležnim vlastima“, kaže portparolka Evropske komisije, Ana Pisonero.

U Evropskoj komisiji dodaju da razmatraju kako da najbolje pruže podršku regionu u ublažavanju društveno-ekonomskog uticaja pandemije. „To uključuje i sagledavanje mogućnosti preusmjeravanja finansiranja iz pretpristupnih fondova (IPA) i fleksibilnosti u pravilima o državnoj pomoći“, kaže Pisonero.

U ovom trenutku, u Evropskoj uniji se po ubrzanoj proceduri radi i na promjeni regulative kako bi Fond solidarnosti EU, kome imaju pristup i zemlje koje se u procesu pristupanja, svoje ingerencije mogao da proširi na pomoć u vanrednim situacijama u javnom zdravstvu. Taj fond je, inače, prvobitno osnovan kako bi pomogao zemljama-članicama i zemljama u pristupnim pregovorima da se izbore s posljedicama prirodnih katastrofa, kao što su poplave, požari, suše i zemljotresi.

U cilju bolje koordinacije sa zemljama Zapadnog Balkana u trenutnoj krizi, komesar za proširenje, Oliver Varheji, održao je i video-konferenciju s premijerima zemlja regiona. „Pomoći ćemo našim partnerima u medicinskoj opremi koliko god nam mogućnosti dozvoljavaju“, naveo je Varheji.

Političke posljedice pandemije

Ali te mogućnosti Evropske unije o ovom trenutku su male. Čini se da je EU ne baš najspremnije dočekala širenje pandemije COVID-19. U prilog tome govori i činjenica da Brisel ima problem da reguliše snadbijevanje medicinskom opremom unutar samih država-članica i da tek sada, u jeku zaraze i vanrednih stanja, raspisuje tendere za zajedničku nabavku zaštitnih maski, respiratora i laboratorijske opreme.

U Evropskoj komisiji kažu da razgovaraju s Njemačkom i Francuskom u cilju revidiranja njihovih odluka o zabrani izvoza medicinske opreme. „Moramo osigurati da svi pacijenti i oni kojima je to najpotrebnije budu snadbjeveni odgovarajućom medicinskom opremom i to ne samo u pojedinačnim zemljama-članicama, već širom Evropske unije“, upozoravaju iz Komisije.

Istovremeno, dodaje se da se od Njemačke očekuje da „ispuni obećanje“ i isporuči milion zaštitnih maski Italiji, kao i da njemačke kompanije koje proizvode ili potražuju medicinsku opremu treba da učestvuju u zajedničkim evropskim tenderima.

I dok se Brisel bori da reguliše unutrašnju vanrednu situaciju i dođe do zajedničkog evropskog pristupa 27 država-članica, Peking je Italiji, Belgiji, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji već izašao u susret šaljući im timove ljekara i medicinsku opremu.

Evropska komisija kaže da pozdravljaju svaki vid „pomoći i solidarnosti“, kako Kine sa Evropom, tako i unutar Evrope. Istovremeno, upozorava se i na veliki broj dezinformacija koje, kako navode u Briselu, zlonamjerno koriste trenutne vanredne okolnosti u cilju propagande protiv Evropske unije.