nijedna evropska zemlja nije ni blizu kolektivnog imuniteta

Spora imunizacija i visoka stopa zaraze koronavirusom: 2021. bi mogla biti teška i sumorna

Stope infekcije i smrtnih slučajeva su i dalje visoke u većem dijelu Evrope, a kampanja vakcinisanja odvija se toliko sporo da su šanse da će se imunitet postići do jeseni sve manje, piše Nova.rs

19148 pregleda 50 reakcija 5 komentar(a)
Vakcinisanje u Berlinu, Foto: Reuters
Vakcinisanje u Berlinu, Foto: Reuters

Iako smo se nadali da će ova godina biti drugačija i da će vakcina omogućiti kakav-takav povratak u normalnu, spora imunizacija i visoka stopa zaraze koronavirusom ipak bi lako mogle dovesti do toga da i 2021. bude jednako teška i sumorna, piše danas portal Nova.rs.

I pored sveg globljenja za dozu koja može spasti život, čak ni razvijeni zapadni svijet kome makar ne nedostaje para nije došao do tačke kada može da se nada povratku u normalu.

Mapa Evrope jasno pokazuje da nijedna evropska zemlja – čak ni članica EU – nije ni blizu kolektivnog imuniteta koji je trebalo da obezbijede vakcine.

Grafika Nova.rs
Grafika Nova.rsfoto: Nova.rs

Sve liči na 2020.

Stope infekcije i smrtnih slučajeva su i dalje visoke u većem dijelu Evrope, a kampanja vakcinisanja odvija se toliko sporo da su šanse da će se imunitet postići do jeseni sve manje, piše Nova.rs.

U tekstu se dalje navodi da pošto od koronavirusa na svakodnevnom nivou u EU premine između 3.000 i 4.000 ljudi, prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, i prijeti opasnost od novog soja virusa, nacionalne vlade zemalja članica sada prooštravaju restriktivne mjere.

Tamo gdje je mjera poput policijskog časa, učenja na daljinu ili zatvaranja restorana već bilo, one se produžavaju.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je danas čak i uvođenje nove oznake na epidemiološkoj karti Evrope – tamnocrvene zone iz kojih bi putnici prije odlaska morali da se testiraju, a po dolasku na odredište da idu u karantin.

Evropski zvaničnici su krajem prošle godine govorili o tome da će masovno vakcinisanje uskoro okončati pandemiju, ali nijedna evropska zemlja još uvijek nije pokrenula veliku kampanju imunizacije. Dosad je vakcinisan samo dio evropskog stanovništva – mnogi od njih zdravstveni radnici.

Sa razlogom su ljuti oni koji tvrde da Evropska komisija kojoj je bio povjeren zadatak da nabavi vakcine za članice EU nije baš briljirala.

Činjenično je stanje da je Evropa zakasnila s nabavkom vakcina. Prve doze Fajzera naručene su tek u novembru, kada su novinari sa pravom počeli da zapitkuju čemu oklijevanje. Početkom januara su kupljene i prve doze Moderne, piše Nova.rs.

300 miliona doza nije dovoljno

EU, s oko 450 miliona stanovnika, naručila je 300 miliona doza vakcina koje su razvili Biontek i Fajzer.

Ta količina, za koju se očekuje da će biti isporučena negdje na jesen, dovoljna je za 150 miliona ljudi, pošto su za uspješno vakcinisanje i adekvatnu zaštitu neophodne dvije doze. EU sada pregovara o naručivanju još 300 miliona doza, ali pošto su kasno poručene, vakcine sada kasnije i stižu.

U evropskim medijima najupečatljivije su fotografije praznih centara za vakcinaciju, a sasvim su realne procjene da ovim tempom EU neće još dugo moći da stigne zemlje poput SAD, Britanije i Izraela koje vakcinišu solidnom ili vrlo dobrom brzinom.

Glavna problematika po odobrenju vakcina bila je bojazan da će bogate zemlje razgrabiti sve vakcine. Ispostavilo se, ironično, da je bogati Zapad, makar evropski, izvisio zbog oklijevanja da vakcine naruči na vreme.

EU je sjedjela skrštenih ruku dok su SAD i druge zemlje lagerovale doze vakcine proizvedene u njemačkoj laboratoriji.

Cijenu će ove godine, po svemu sudeći, platiti građani jer je jedino izvjesno da ni 2021, ni vakcina, neće donijeti povratak u normalu, zaključuje Nova.rs.

Preporučujemo za Vas