OTPOR ZBOG STRAHA OD NUSPOJAVA

Neki ljekari odbijaju vakcinu AstraZeneke

Zabilježena neželjena dejstva kod zdravstvenih radnika, proizvođač kaže da su reakcije očekivane

5822 pregleda 3 komentar(a)
Medicinski radnici nakon što su primili vakcinu AstraZeneke u Briselu, Foto: REUTERS
Medicinski radnici nakon što su primili vakcinu AstraZeneke u Briselu, Foto: REUTERS

Zdravstvene vlasti u nekim evropskim državama su suočene sa otporom prema vakcini AstraZeneka protiv kovida-19 pošto su nuspojave primorale medicinske radnike u prvim linijama odbrane da ostanu kod kuće.

Takvi simptomi, koji su prijavljeni u kliničkim testiranjima vakcine AstraZeneka, uključuju visoku temperaturu ili glavobolju i predstavljaju normalan znak da tijelo stvara imunološki odgovor, a nestanu otprilike za dan.

Druge vakcine koje su odobrene u Evropi, Fajzerova i Modernina, izazivaju slična privremena neželjena dejstva, uključujući groznicu i umor.

Međutim, kako je vakcina AstraZeneke posljednja koja je počela da se daje, zdravstvene vlasti u Francuskoj su promijenile raspored imunizacije, dvije regije u Švedskoj su napravile pauzu, a neki ključni radnici u Njemačkoj odbijaju da je prime, piše Rojters.

Organizacije koje zastupaju zdravstvene radnike širom Evrope saopštile su ove nedjelje da ljekare i medicinske sestre ne bi trebalo primoravati da prime AstraZenekinu vakcinu, prenio je “Vol strit žurnal”.

Portparol AstraZeneke je rekao da su sve prijavljene reakcije "kao što se očekuje na osnovu dokaza prikupljenih iz našeg programa kliničkog ispitivanja". Taj britansko-švedski proizvođač je saopštio da se osobe koje prime vakcinu pažljivo prate.

"Naša vakcina je odobrena u više od 50 država na četiri kontinenta. Nisu potvrđena ozbiljna neželjena dejstva”, dodao je portparol.

U Francuskoj, koja je počela da daje vakcinu AstraZeneke 6. februara, osoblje bolnice u Normandiji je osjetilo snažnije nuspojave od onih koje izazivaju vakcine Fajzera i njegovog njemačkog partnera Bajontek. U Švedskoj su dva od 21 okruga prošle nedjelje pauzirala vakcinaciju radnika nakon što četvrtina nije mogla da dođe na posao nakon što je primila vakcinu AstraZeneke.

Vektorska vakcina AstraZeneke je treća koja je dobila regulatorno odobrenje u Evropskoj uniji. Evropska agencija za ljekove (EMA) je 29. januara u pozitivnoj preporuci zaključila da je njena efikasnost oko 60 odsto, u poređenju sa više od 90 odsto za Fajzer/Bajontekovu i Moderninu, takozvane mRNA vakcine. Političari i naučnici su poručili ove nedjelje da je dokazano da je ta vakcina bezbjedna i da će njeno nekorištenje podriti borbu protiv pandemije u Evropi.

"Zdrav razum nalaže da je potrebno vakcinisati se u pandemiji i oni koji to odgađaju rizikuju da se teško razbole i da prenesu virus drugima,” rekao je njemački ministar zdravlja Jens Špan.

Mnogi zdravstveni stručnjaci kažu da su najizloženiji virusu i da bi trebalo da dobiju pristup mRNA vakcinama.

Žerom Marti, predsjednik sindikata francuskih ljekara, rekao je da je medicinskom osoblju potrebna najefikasnija vakcina te da bi AstraZenekinu trebalo čuvati za zdrave mlade ljude, prenio je “Vol strit žurnal.”

U Italiji je grupa koja zastupa tri hiljade ljekara u pismu vladi zatražila da "privatni ljekari i stomatolozi dobiju mRNA vakcine jer postoje dokazi da su djelotvornije."

Sindikat italijanske policije je u otvorenom pismu kritikovao odluku da se policijske snage imunizuju vakcinom AstraZeneke.

Sve vakcine su dizajnirane tako da sprečavaju teške slučajeve obolijevanja, a reakcije na njih nisu ni rijetke ni alarmantne, kažu naučnici.

Filip Hant, njemački ljekar koji sprovodi vakcinaciju u domovima za stare, rekao je da je AstraZenekinom vakcinom lakše rukovati jer se čuva u običnim frižiderima, za razliku od Fajzerove i Modernine, koje zahtijevaju ultranisku temperaturu.

"Bilo bi groteskno da, nakon što uspijemo da dobijemo dovoljno doza AstraZeneke, ne koristimo ih jer ljudi odbijaju da je prime", rekao je Hant. Mnoge evropske države ne nude mogućnost izbora vakcine, što je u nekim slučajevima dovelo do toga da se ljudi ne pojave na zakazani termin da prime AstraZenekin proizvod.

Pad povjerenja u tu vakcinu je oštar zaokret u odnosu na buku koja je nastala zbog objave AstraZeneke u januaru da je zbog problema u proizvodnji prepolovila broj doza planiranih za isporuku članicama EU u prvoj polovini godine.

Nakon što su tražili da AstraZeneka isporuči više doza bloku, neki lideri EU su kritikovali vakcinu. Francuski predsjednik Emanuel Makron je prošlog mjeseca izrazio sumnju u njenu efikasnost kod starijih od 65 godina.

Neke velike države EU su odobrile tu vakcinu samo za mlađe osobe zbog nedostatka dokaza o njenoj efikasnosti kod starijih osoba.