Mentalitet u Francuskoj polako se mijenja

Slučaj silovanja koji bi mogao da postane presedan

Jedna mlada žena, koja je poznata pod pseudonimom Žuli, optužila je nekoliko vatrogasaca da su je silovali dok je još bila dijete. Presuda u ovom slučaju mogla bi da bude pravni presedan za slične slučajeve

5558 pregleda 2 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Korin Leriš već nedeljama na može da spava. Ima noćne more, budi se usred noći, po koži je dobila osip. Ove srijede (17.3.) jedan francuski sud odlučuje o tome da li će njena ćerka, koji mediji zovu Žuli, biti priznata kao žrtva silovanja i da li će njen slučaj biti kao takav pravno tretiran. To bi bio presedan za francusko pravosuđe.

Jedan sud je, naime, 2020. presudio da optužbe porodice Leriš ne tretira kao silovanje, već kao seksualno prisiljavanje, što bi praktično značilo da se radilo o sporazumnom seksualnom odnosu maloljetnice i odrasle osobe.

„Situacija je neizdrživa. Više od deset godina ti užasni događaji vise nad našim životima. Najradije bih da zaurlam: Prestanite da lažete“, kaže Leriš.

Sve je počelo u aprilu 2008. Vatrogasci su, tada 13-godišnju Žuli, odvezli iz škole u bolnicu, jer se nije osjećala dobro i pala je u nesvest. Ali spasioci su brzo postali mučitelji, tvrdi porodica Leriš.

Nakon tog događaja, kod Žuli se razvila sociofobija, većinu vremena je provodila u svojoj sobi. Počela je da pati od teškog oblika depresije. Ljekari su joj prepisali jake antidepresive. U sledeće dvije godine 16 je pokušala da izvrši samoubistvo.

„Silovana u dječijoj psihijatriji“

Nekoliko desetina puta porodica je, ništa ne sluteći, zvala vatrogasce koji u Francuskoj pružaju i prvu pomoć. Vremenom se između porodice i vatrogasaca stvorila neka vrsta povjerenja što su, kako danas kaže majka, vatrogasci iskoristili. Žuli se povjerila majci i rekla da su joj vatrogasci u više navrata prijetili ako ne dođe na druženja na kojima je bila silovana. Jedan od vatrogasaca, Pjer C. imao je njen broj telefona i više puta ju je kontaktirao. Žuli kaže da joj je slao fotografije na kojima je bez odeće i da je njen broj telefona dao i kolegama.

Jednom je jedan od vatrogasaca rekao da bi želeo da prošeta s Žuli, ali nakon toga ju je odveo svojoj kući gde su već čekala dvojica kolega. Jednom drugom prilikom ju je silovao tokom posjete u dječijoj psihijatriji. „Vidjeli su da ona sama sebe uništava i uprkos tome su nastavili dalje“, ljutito optužuje Korin Leriš vatrogasce.

Djevojčica se povjerila majci tek nakon što su ljekari prestali da joj daju jake ljekove. Nakon toga porodica je podigla optužnicu protiv 20 vatrogasca koji su u to vreme svi bili stari oko 20 godina. Ali do sada je samo protiv trojice pokrenut sudski postupak. Istražni sudija je ostalim vatrogascima povjerovao kada su izjavili da tada nisu znali da je Žuli ima samo 13 godina. Zato nije pokrenuo istražni postupak.

Vatrogasci protiv kojih je podignuta optužnica tvrde da je Žuli pristajala na seksualne odnose. Zahtijev DW za intervju sa optuženima je odbijen. Oni su se na kraju našli pred sudom, ali ne zbog silovanja, već zbog seksualnog prisiljavanja. „Nije moguće dokazati da Žuli nije pristala na polne odnose“, navodi se u obrazloženju presude. Time se i moguća kazna s maksimalnih 20 smanjila na maksimalnih sedam godina. Da se to ipak ne bi dogodilo, Žuli i njena majka podigle su tužbu. Odluku o tome u srijedu bi trebalo da donese najviši apelacioni sud u Francuskoj.

Francuska bez zaštićene starosti

„Za odrasle je polni odnos s osobama mlađim od 15 godina kažnjiv“, objašnjava za DW Paskal Kisig, advokat i predsednik Udruženja za zaštitu prava dece „CDP-Enfans“. „Da bi neko bio optužen za silovanje potrebno je dokazati upotrebu sile. U suprotnom sve spada pod seksualni napad“. Takav dokaz u slučaju Žuli teško je iznijeti ako se uzme u obzir činjenica da je ona to svojoj majci ispričala tek godinama kasnije.

Osim toga, francuske sudije baš i ne veruju deci, kaže Kisig. „To je tako od pravosudnog skandala iz Utroa, iz perioda od 1997. do 2000. kada je nekoliko osoba bilo optuženo za silovanje maloljetnika, dok se nije ispostavilo da su djeca djelimično izmišljala događaje“, objašnjava pravnik.

Pritom se zaboravlja da su deca, iako su djelimično lagala, ipak na kraju bila priznata kao žrtve seksualnih krivičnih djela. Zato ne bi trebalo izvlačiti zaključak da se u ovakvim slučajevima deci principijelno ne vjeruje. U slučajevima silovanja djece samo jedan posto optužbi u Francuskoj dovede do okrivljujuće presude.

Princip maksimalne starosne razlike?

I Francuska bi trebalo da uvede starosnu granicu ispod koje svaki polni odnos s djecom spada u kategoriju silovanja. Trenutno se vodi rasprava o tome koja bi to granica trebalo da bude: vlada se zalaže da to bude 15 godina, ali i da se utvrdi maksimalna starosna razlika. To bi značilo da 18-godišnjak smije da ima seksualne odnose s 14-godišnjakinjom iako je ona mlađa od 15 godina. Kolika bi ta maksimalna starosna razlika trebalo da bude, još nije dogovoreno.

Uprkos svemu, Sofi Bar iz udruženja za prava žena „Nu tut“, koja redovno organizuje proteste u znak podrške Žuli, smatra da se stvari pokreću s mrtve tačke. „Mentalitet u Francuskoj polako se mijenja“, kaže Bar za DW. I ona se nada da će uskoro biti utvrđena zaštitna starosna granice. „Mi moramo da policajce, sudije i psihijatre naučimo kako da prepoznaju silovanje da bi se, što je ranije moguće, moglo pomoći žrtvi“.

Ako sudija odluči u korist Žuli i njene tužbe time bi mogao da bude stvoren presedan za francusko pravosuđe. I time bi bila proširena definicija silovanja djece. „A ako naš zahtev bude odbijen, naša porodica će napustiti Francusku“, kaže Leriš. „Mi ne možemo da živimo u zemlji čije nas pravosuđe gazi i ponižava“.

Preporučujemo za Vas