Hiljade Romkinja morale su da se podvrgnu sterilizaciji tokom 1970-ih i 1980-ih, ali i u godinama nakon pada komunizma u Čehoslovačkoj. Nakon nekoliko neuspjelih pokušaja, poslanički dom češkog parlamenta odobrio je 10. marta u prvom čitanju nacrt Zakona o obeštećenju žrtava prisilne sterilizacije koji predviđa jednokratnu odštetu od 300.000 kruna (približno 12.000 evra). Još se međutim čeka da zakon stupi na snagu, jer moraju da ga odobre oba doma parlamenta prije parlamentarnih izbora u oktobru. U protivnom će o njemu morati ponovo da se pregovara i da se krene iz početka.
Međutim, prema riječima Helene Valkove, članice vladajućeg pokreta ANO, vladine povjerenice za ljudska prava i bivše ministarke pravde, postoji velika mogućnost da se zakon usvoji.
Velika podrška isplati obeštećenja
„Nakon što sam preuzela mjesto povjerenice za ljudska prava, napravila sam spisak problema koje bi trebalo riješiti i ovo pitanje je bilo jedno od njih“, kaže za Deutsche Welle Valkova. Uspjelo joj je da dobije podršku kompletnog političkog spektra s izuzetkom desničarskog ekstremističkog pokreta „Sloboda i direktna demokratija“.
Valkova smatra da je presudna ne samo lakoća s kojom je Poslanički dom usvojio Zakon o novčanoj naknadi žrtvama (za zakon je glasalo 77 od 99 prisutnih poslanika), već i brzina rasprave koja je omogućila njegovo usvajanje. „To budi nadu da bi zakon mogao da bude usvojen prije izbora. To je takođe važno i zato što sterilisane žene na koje se zakon odnosi sada imaju šezdeset i sedamdeset godina. U protivnom bi morale da čekaju još nekoliko godina i nisam htjela da dođe do toga.“
Monstruoznost eugenike
Zakon traži od žena koje su bile podvrgnute prisilnoj sterilizaciji, da to dokažu kako bi imale pravo na odštetu. Posebna komisija Ministarstva zdravlja trebala bi da procijeni ko na to ima pravo. „Da bi nacrt zakona mogao da bude sproveden, morali su da budu napravljeni jasni uslovi za dodjeljivanje rješenja o pretrpljenoj šteti i bolu. Takođe je bilo važno napomenuti da danas nema nekoliko hiljada oštećenih koji imaju pravo na naknadu, već, kako se procenjuje, svega 400. Zato nadoknada neće koštati milijarde kruna, kao što se ranije govorilo“, naglašava Valkova za DW. Prema njenim rečima, iznos jednokratne naknade od 300.000 kruna određen je na osnovu presuda evropskih sudova. Slovačke Romkinje tužile su Slovačku zbog prisilne sterilizacije i dobile su pravo na odštetu u visini one koja je u takvim slučajevima uobičajena i u Češkoj.
Iako se Češka 2009. godine izvinila za prisilnu sterilizaciju, prema mišljenju određenog broja čeških političara ona je imala dug prema žrtvama i morala je da isplati novčanu naknadu. „Naknada štete žrtvama ilegalne sterilizacije riješila bi slučaj ozbiljnog kršenja ljudskih prava i istovremeno poslala jasan signal našem društvu da se slične eugeničke monstruoznosti ne ponavljaju“, rekla je Pavla Golasovska, članica Poslaničkog doma. „Stotine Romkinja koje su sterilisane bez saglasnosti i pristanka ostale su u Češkoj bez bilo kakve odštete. Mnoge žrtve, podvrgnute tom zahvatu prije 1989. godine, umrle su bez ikakve nadoknade."
Državna politika komunističkog režima
Za sada nema preciznih statističkih podataka o tome koliko je hiljada, uglavnom Romkinja, ali i Roma, prisilno sterilizovano. Kancelarija češkog ombudsmana objavila je 2005. izveštaj u kojem se navodi da je „od 1970. do 1990. vlada Čehoslovačke metodološki sterilisala Romkinje kako bi smanjila visoku i nepoželjnu stopu nataliteta Roma“.
Kao što je tadašnja češka ombdusmanka Ana Šabatova objasnila na konferenciji o prisilnoj sterilizaciji koju je 2016. organizirala Organizacija za evropsku bezbijednost i saradnju, taj čin, zakonski odobren pod komunističkim režimom, bio je u vezi sa posebnom socijalnom nadoknadom koju su Romkinje dobijale nakon intervencije.
Ured ombudsmana istražio je više od pedeset slučajeva sterilizacije u prošlosti i utvrdio kršenja ljudskih prava nad ženama Romkinjama. „Majke koje su imale više od dvoje djece, potvrdile su ombudsmanu da su ljekari pokušali da ih nagovore na pobačaj samo zato što su već imali ’mnogo’ djece“, rekla je Šabatova.
Praksa prisilne sterilizacije nije u potpunosti okončana 1990. godine, kada je promenjen zakona koji je uveo prethodni komunistički režim.
Radilo se međutim o izolovanim slučajevima. Neki su zabilježeni i nakon 2000. godine. Na platformi romea.cz objavljeno da se posljednji poznati slučaj prisilno sterilisane Romkinje dogodio 2007. godine.
Kako što je istaknuto na spomenutoj konferenciji OEBS-a 2016. godine, slučajevi prisilne sterilizacije Roma tokom poslednjih nekoliko decenija „zabilježeni su u Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj i Uzbekistanu“. Učesnici konferencije su pozvali Češku da žrtvama prisilne sterilizacije nadoknadi štetu za pretrpljeni bol. Čini se da u Češkoj postoji spremnost da se konačno napravi taj simboličan korak.
Bonus video:
