analiza Evropskog revizorskog suda

U EU daju veće subvencije za fosilna goriva nego za obnovljive izvore

Politike neusklađene sa klimatskim ciljevima

2711 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Politike oporezivanja i subvencionisanja energije u zemljama Evropske unije nisu usklađene sa njihovim klimatskim ciljevima, a većina članica i dalje više pomaže fosilna goriva nego obnovljive izvore, saopštio je Evropski revizorski sud.

Iako su, ukupno gledano na nivou EU, subvencije za obnovljivu energiju veće od subvencija za fosilna goriva, postoje značajne razlike između članica.

U analizi koju je uradio Evropski revizorski sud navodi se da 15 članica EU daje veću finansijsku pomoć za fosilna goriva nego za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Mada su se od 2008. do 2019. subvencije za energiju iz obnovljivih izvora gotovo učetvorostručile, subvencije za fosilna goriva ostale su tokom posljednje decenije relativno nepromijenjene uprkos obavezama Evropske komisije i nekih država članica da ih postepeno ukinu.

Subvencije za fosilna goriva iznosile su od 55 do 58 milijardi eura godišnje, a za obnovljivu energiju su se povećale sa 20 na 78 milijardi eura, prenosi EURACTIV.rs.

Oporezivanje energije, određivanje cijene ugljenika i subvencije za energiju u 27 država moraju se više uskladiti ako EU želi da ostvari klimatski cilj da smanji emisiju štetnih gasova za 55 odsto do 2030, upozorio je Evropski revizorski sud.

Prema postojećoj Direktivi o oporezivanju energije, naveo je sud, neki izvori energije koji više zagađuju životnu sredinu mogu imati veću poresku prednost u poređenju sa drugim izvorima sa manjom emisijom ugljen-dioksida.

Porez na ugalj je, na primjer, u proseku manji od poreza na prirodni gas, koji je efikasniji u pogledu emisije ugljen-dioksida, a oporezivanje nekih fosilnih goriva je znatno manje od električne energije, koja može biti proizvedena iz zelenijih izvora.

"Iako većina država članica ima visoke poreze na goriva, nekoliko drugih država članica poreze drži na gotovo minimalnom nivou, čime se može narušiti unutrašnje tržište. Niskom cijenom ugljenika i niskim energetskim porezima na fosilna goriva povećava se relativni trošak zelenijih tehnologija i usporava energetska tranzicija", navodi se u saopštenju suda objavljenom ove sedmice.

Glavni izazovi na koje revizori ukazuju su garantovanje usklađenog oporezivanja energije za sve sektore i nosioce energije, smanjenje subvencija za fosilna goriva i usklađivanje klimatskih ciljeva s društvenim potrebama.

"Glavni izazov, prema našem mišljenju, predstavlja način na koji jačamo povezanost regulatornih i finansijskih mjera i pronalazimo odgovarajuću kombinaciju te dvije vrste mjera", rekao je član Evropskog revizorskog suda Viorel Štefan.

U saopštenju se dodaje da će postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva do 2025, na šta su se EU i njene članice obavezale, biti zahtevna društvena i ekonomska tranzicija.

"Percepcija nepoštenog postupanja prema nekim grupama ili sektorima može dovesti do otpora prema tranziciji ka zelenijoj ekonomiji. Oporezivanje energije može imati značajan uticaj na domaćinstva i dovesti do otpora prema plaćanju poreza na energiju", istakao je sud, navodeći kao primer da najsiromašnija domaćinstva u Češkoj i Slovačkoj troše više od 20 odsto dohotka na energiju, uključujući grejanje i transport.

Kako bi se ublažio rizik od odbacivanja poreskih reformi, sud je dao nekoliko preporuka, kao što su smanjenje drugih poreza i primena mera preraspodele.

Sud je saopštio da je analizu uradio kako bi doprineo raspravi o cenama energije i klimatskim promenama, posebno imajući u vidu predstojeću reviziju Direktive o energetskom oporezivanju.