Privredni pad Ukrajine zbog rata u toj zemlji ove godine će biti 45,1 odsto, a očekuje se da će rastuća tržišta i ona zemalja u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, ponijeti najveći teret, navodi se objavljenom ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svjetske banke za region.
"Očekuje se da će privredni pad Ukrajine biti procijenjenih 45,1 odsto, iako će razmjere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata. Privredna aktivnost regiona opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od tri odsto, saopštila je Svjetska banka.
Pogođena, kako se navodi, sankcijama bez presedana, privreda Rusije već je zapala u duboku recesiju, a proizvodnja će ove godine, prema projekcijama, opasti 11,2 odsto. Na Zapadnom Balkanu, stopa rasta će opasti na 3,2 odsto u 2022. godini, a efekti rata se prelivaju na uglavnom kroz kanal sirovina.
Na srednji rok, očekuje se da taj pod-region ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan EU, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju.
Iako je udio ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u cjelini, nekoliko zemalja je i dalje osjetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 odsto stranih direktnih investicija i Srbiju za pet odsto njenog izvoza i 5,4 odsto uvoza.
Međutim, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdijevanju prirodnim gasom i naftom. Ovaj podregion, 67 odsto prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija (preko bugarskog cjevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije u snabdijevanju prirodnim gasom.
"Razmjere humanitarne krize izazvane ratom su zapanjujuće. Ruska invazija zadaje masivan udarac ukrajinskoj privredi i nanosi ogromnu štetu infrastrukturi", izjavila je potpredsjednica Svjetske banke za region Evrope i centralne Azije, Ana Bjerde.
Ukrajini je, kako je rekla, odmah potrebna ogromna finansijska podrška, dok se bori da održi svoju ekonomiju i obezbedi rad vlade "kako bi podržala ukrajinske građane koji se suočavaju sa patnjom i bore sa ekstremnom situacijom".
Rat, kako je navedeno, teško pogadja rastuće i zemlje u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, regionu koji je već bio na pragu ekonomskog usporavanja ove godine zbog pandemije.
Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Bjelorusija, Kirgiska Republika, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelivanja efekata rata, slabijeg rasta u euro zoni od očekivanog i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova.
Region uvozi oko 40 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine, a zemlje centralne Azije i južnog Kavkaza uvoze oko 75 odsto i više. Rusija je glavni izvoznik za mnoge zemlje, a doznake iz nje čine blizu 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nekim zemljama centralne Azije (Kirgiska Republika, Tadžikistan).
"Rat u Ukrajini i pandemija još jednom su pokazali da krize mogu da izazovu rasprostranjene ekonomske štete i vrate godinama unazad dohodak po stanovniku i ostvarena razvojna dostignuća", rekla je glavna ekonomistkinja Svjetske banke za Evropu i centralnu Aziju, Asli Demirgič-Kunt.
Istakla je da vlade u regionu treba da ojačaju svoje makroekonomske rezerve i kredibilnost svojih politika sa ciljem suzbijanja rizika i djelovanja u slučaju narušenih trgovinskih i investicionih kanala, ojačaju mehanizme socijalne zaštite radi zaštite najranjivijih grupa, uključujući i izbjeglice i unapređuju energetsku efikasnost.
Svjetska banka brzo je reagovala da pomogne narodu Ukrajine i od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, odobrila je hitan finansijski paket od 925 miliona dolara za podršku Ukrajini.
Ova podrška, koja će brzo biti isplaćena, namijenjena je kao pomoć u isplati plata zaposlenima u bolnicama, penzija za stare osobe i socijalnih programa za ranjive grupe.
Brzo finansiranje je dio paketa podrške od tri milijarde dolara koji Grupa Svjetske banke priprema za Ukrajinu u narednim mjesecima.
Bonus video:
