Ova EU institucija je konstantno na udaru - višegodišnje optužbe o uznemiravanju osoblja, pretjerano trošenje, nemilosrdnost “u stilu mafije” i, iskreno, irelevantnost - ali ne pada.
Institucija, pod zvaničnim nazivom Evropski ekonomski i socijalni savjet (EESC), jedna je od najstarih institucija EU, osnovana 1958. kao forum za sindikate, poslodavce i građanske grupe, kako bi ponudili savjete birokratama koji kreiraju evropsko jedinstveno tržište u nastajanju.
Ipak, više od pola vijeka kasnije, EESC i dalje opstaje uprkos skoro deceniji prigovora, očigledno sa svih strana. Zaposleni su se žalili da se pritužbe o uznemiravanju ne procesuiraju, Evropski parlament preispituje trošenje, a mnogi se pitaju da li njihovi savjeti uopšte imaju vrijednost za EU institucije koje sada odvojeno razgovaraju sa EESC članovima.
Sada se EESC priprema za dalje poniženje. Očekuje se da će Komitet parlamenta za kontrolu budžeta 26. septembra glasati o tome da li da odobri budžet institucije, koji je 2021. bio 150 miliona dolara, prije nego što će poslati odluku Parlamentu. Poslanici Evropskog parlamenta su prethodno zadržavali budžet EESC u 2020. i još jednom ranije ove godine - i nagovještavaju da je moguće da će opet to uraditi sljedećeg mjeseca.
Mada parlament ne može spriječiti EESC da dobije svoj novac, može uputiti još jednu javnu kritiku instituciji, pritom insistirajući na daljim istragama i promjenama. Ipak, sama činjenica da Parlament ne može u potpunosti ugasiti EESC je dio problema, rekli su ključni poslanici.
”Nešto nije u redu”, rekao je poslanik Tomaš Zdečovski, potpredsjednik komiteta i član centralno-desničarske Evropske narodne stranke, kad “komitet zombija” košta EU desetine miliona. “Ne vidim razlog zašto bi trebalo da održavamo u životu okoštali komitet čija je važnost marginalna”.
Opterećen dugogodišnjim pozivima da se raspusti, EESC se energično zalaže za nastavak svog rada.
Predsjednica EESC Krista Šveng je rekla za “Politiko” da je organizacija “vitalna”, naglašavajući da je njen “uticaj češće strateške prirode” i težak za kvantifikovati, s obzirom na to da je organizacija u suštini “mreža mreža”.
Institucija je, kako kaže Šveng, učvrstila svoj kodeks ponašanja i usvojila politiku “nulte tolerancije” na uznemiravanje - što je najviše zabrinjavalo Parlament. Šveng je tako istakla da su bilo kakva odlaganja u adresiranju žalbi na uznemiravanje bile u cilju poboljšavanja pomoći zaposlenika.
”Istina je da je proces trajao, ali postoji razlog za to, prije svega potraga za najboljim rješenjima za žrtve čak i van zakonskih obaveza”, dodala je ona.
Nezadovoljno osoblje
Tokom godina, EESC je nudio mišljenja o svemu, od spasavanja pčela, preko “upravljanja svemirskim saobraćajem”, do “geopolitičkih uticaja na energetsku tranziciju”. Njihovi izvještaji se prave uz doprinos nekoliko stotina neplaćenih EESC “članova”, koji predstavljaju građansko društvo, sindikate i grupe poslodavaca širom Evrope.
Sam EESC je takođe i dom za 700 stalnih članova osoblja koji podržavaju EESC članove i njihove procese.
Ipak, makar od 2014, ono što je zaokupljalo pažnju je ponašanje na radnom mjestu i trošenje EESC, a ne njihov rad. “Nema dodatne vrijednosti”, rekao je bivši EESC član osoblja, koji je dao ostavku po završetku slučaja uznemiravanja.
”I (evropska) Komisija i Parlament se danas vezuju direktno za građansko društvo i imaju konsultacije”, dodao je bivši radnik. “Mišljenja EESC su skupa, rijetko blagovremena i sa svojom metodologijom konsenzusa ničim ne doprinose.”
Komitet je izdao 131 neobavezujuće “mišljenje” u 2020, godini kada je njen budžet bio 142,5 miliona dolara - odnos za koji kritičari kažu da je pogrešan.
Još jedan bivši član osoblja je rekao za “Politiko” da je EESC predmet poruge u drugim institucijama i da je postala organizacija “u stilu mafije” koja nagrađuje odanost unapređenjima, a kažnjava osoblje koje pokreće osnovne žalbe.
Optužbe za toksično radno okruženje
U odluci Parlamenta da ne odobre EESC budžet ranije ove godine, poslanici su pozvali na eksternu istragu u postupanju EESC u vezi sa nekoliko pritužbi na uznemiravanje, koje su podstakle istrage u 2018. i 2019. od strane kancelarije EU za borbe protiv prevara, poznatu kao OLAF.
Jedna od četiri žene koje su se žalila na tretman u EESC-u rekla je za “Politiko” da problem i dalje ostaje neriješen, uprkos zahtijevanju “nefinansijske kompenzacije”, uključujući istragu korijena problema EESC sistemski lošeg menadžmenta.
Parlament je takođe konstatovao da je dvoje ljudi uključenih u žalbe i dalje nezadovoljno svojom kompenzacijom.
Jedna sporna tačka je da je Jacek Kravčik, koji je bio predmet EESC istrage o maltretiranju na radnom mjestu, i dalje EESC član. Šveng, EESC predsjednica, rekla je da nije mogla da ga ukloni jer se članovi politički imenuju, a kontrolišu ih EU članovi.
Kravčik je jednom bio vodeći kandidat za sljedećeg EESC predsjednika, ali je rukovodstvo institucije zahtijevalo da povuče svoju prijavu nakon što je istraga njegovog ponašanja otkrila izvještaje o njegovom vikanju, omalovažavanju i malicioznom kritikovanju osoblja, što je kod njih uzrokovalo probleme mentalnog zdravlja.
Kravčik, koji je demantovao bilo kakav prestup, tvrdi da je bio meta orkestrirane kampanje da se sabotira njegova kandidatura za predsjendika EESC. Belgijski tužitelji su vremenom otvorili krivičnu istragu njegovog ponašanja.
Ipak, Kravčik ostaje jedan od zvaničnih EESC članova. Kravčik nije odgovorio na brojne pokušaje da ga kontaktiramo putem “Levijatana”, poljske poslovne organizacije poslodavaca koju predstavlja kao zamjenik predsjednika.
EESC generalni sekretar Đanluka Bruneti, koji je u instituciji bio direktor ljudskih resursa u vrijeme žalbi o zlostavljanju, rekao je za “Politiko” da je odgovorio “brzo” i u skladu sa EU regulativama.
Ipak, unapređenje Brunetija na poziciju generalnog sekretara je uznemirilo kritičare. Zdeovski, potpredsjednik komiteta Parlamenta za budžet, nazvao je unapređenje “upitnim”, uzevši u obzir troškove kompenzacije i štetu pričinjenu reputaciji, uzrokovanu postupanjem u pritužbama EESC-a.
”Očekivao bih odgovarajući istragu cijele stvari, ne guranje pod tepih”, rekao je on.
Bruneti je odbio optužbu, opisujući zapošljavanje generalnog sekretara kao “otvoreno za unutrašnje i spoljašnje kandidate jednako”, naglašavajući da je bilo objavljeno u zvaničnom časopisu EU.
Višemilionska pandemijska dnevnica
Parlament je takođe zabrinut zbog trošenja EESC-a tokom pandemije, pošto je prethodno odbio da objavi budžet institucije.
EESC je kroz istoriju davao svojim članovima dnevne nadoknadu za dane kada prisustvuju EESC sastancima. Novčana sredstva se mogu iskoristiti za hranu, smještaj i lokalni transport (transfer u unutrašnjosti grada se nadoknađuje zasebno). Kontroverzno, EESC je odlučio da i dalje ponudi dnevnicu za svojih 329 članova tokom pandemije, iako su sastanci premješteni onlajn. Institucije su na kraju potrošile 2,3 miliona dolara na pandemijske dnevnice u 2020.
Poslanici EP su takođe pomenuli 1,5 miliona dolara koje je EESC potrošio za isplatu za svoje najaktivije članove da naprave IT poboljšanja u toku pandemije - i izrazili su bojazni da nadoknade koje su veće nego ikad nisu podijeljene na osnovu stvarnih troškova.
Šveng, EESC predsjednica, naglasila je da su nadoknade članova bile u skladu sa EU regulativama.
”Takođe, snažno odbijam dvosmislene i netačne optužbe da postoje “privilegije” koje se nude članovima”, rekla je.
Izabel Garsia Munjos, socijalistička poslanica Parlamenta iz Španije, sprema se da dostavi parlamentarnom Odboru za budžet izvještaj 5. septembra, u kojem je detaljno opisano da li je EESC napravio dovoljno napredaka da bi opravdao odobrenje svog budžeta.
Poslanica je rekla da je “konkretan napredak” napravljen u instituciji, ali ostaje još posla.
”Komitet mora povećati sarađivanje sa Parlamentom, kao i učiniti svoju ulogu bitnom, samim tim i svoja mišljenja, još vidljivijima”, rekla je ona.
Prevod: M. Ćorović
Bonus video:
