NAKON GLASANJA

Katalonija - šta je sljedeći korak separatista, kako će reagovati Madrid?

Katalonski parlament ima niz opcija kako da proglasi nezavisnost, ako se za to odluči. Najekstremnija forma je jednostrano proglašenje nezavisnosti
0 komentar(a)
Katalonija, Foto: Reuters
Katalonija, Foto: Reuters
Ažurirano: 02.10.2017. 15:13h

Dva miliona ljudi je prkosilo policiji u teškom oklopu kako bi glasali na referendumu o nezavisnosti Katalonije. Nakon glasanja, katalonski predsjednik Karles Pudždemon je kazao da su stanovnici te regije stekli pravo da imaju državu. Nakon prebrojanih 2.26 miliona glasova, 90 odsto je bilo za nezavisnost. 

Pudždemonova poruka je snažan signal da će katalonska vlada iskoristiti rezultat da bi proglasila nezavisnost od Španije, iako je glasanje bilo neustavno po španskom zakonu, a nelegalnost je potvrdila i Evropska komisija. Sve to bi moglo da gurne Španiju u duboku političku i ustavnu krizu.

Šta sada?

Pudždemon će rezultate nakon njihove objave poslati katalonskom parlamentu, "gdje počiva suverenitet našeg naroda, kako bi mogao da djeluje u skladu sa zakonom o referendumu".

Zakon koji je prošlog mjeseca usvojio taj parlament propisuje da vlada može da proglasi nezavisnost u 48 sati od glasanja "za", bez obzira na izlaznost. Španski sudovi su proglasili zakon nevažećim.

Šta znači proglašenje nezavisnosti

Katalonski parlament ima niz opcija kako da proglasi nezavisnost, ako se za to odluči. Najekstremnija forma je jednostrano proglašenje nezavisnosti, gdje bi se konstatovalo da je Katalonija od tog momenta de fakto nezavisna država. Neke institucije se već spremaju za nezavisnost, pa je katalonska vlada povećala broj ljudi u poreskoj upravi u Barseloni, naprimjer.

Katalonska policija je, kako se čini, bila na strani separatista tokom nedjelje. 

Postoje i umjerenije opcije pa bi vlada mogla da saopšti da Katalonija ima "pravo" na nezavisnost i da time uđe u pregovore sa Španijom i Evropskom unijom oko narednih koraka. Vlada bi mogla da iskoristi momenat i da sazove nove regionalne izbore, kojima bi ojačala mandat usljed tih razgovora.

Albert Rivera, lider liberalne Siuadadanos (građanska) partije je poručio: Nema čisto, demokratskog načina za Kataloniju prije novih regionalnih izbora."

Kako će se ponašati Madrid?

Mnogi analitičari smatraju da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti natjeralo Vladu Marijana Rahoja da upotrebi član 155 španskog Ustava iz 1978. i da suspenduje autonomiju Katalonije.

Taj član nikada nije korišćen i to bi odvelo Španiju u nepoznatu ustavnu teritoriju. Rahoj je u nedjelju veče poručio katalonskim liderima da "odustanu od novih koraka koji ne vode nikuda", što je direktno upozorenje protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Ako Katalonija ode umjerenijim putem i zahtjeva razgovore, to će vjerovatno izazvati istu reakciju kao do sada - španska vlada neće htjeti da razgovara. Španska vlada i sudovi će morati uskoro da odluče koliko daleko će ići sa gonjenjem organizatora referenduma.

Stotine gradonačelnika i političara, hiljade volontera bi teorijski moglo da bude gonjeno. Vlada je zaprijetila i postupcima protiv 17 hiljada katalonskih policajaca koji nisu bili dovoljno odlučni u nedjelju.

Madrid će morati da hoda po tankoj liniji između upotrebe zakona i represije, te osude međunarodne zajednice.

Reakcije sa strane

Nasilje u Španiji su osudili mnogi međunarodni faktori, ali ne i ključni lideri EU koji su u glavnom ćutali.

Oglasili su se beligijski premijer Šarl Mišel i lider Liberala u Evropskom parlamentu Gi Verhofstad i zatražili prekid nasilja i pregovore o rješenju.

Španska ljevičarska partija Podemos je pisala Evropskoj komisiji i osudila policijsku represiju, te zahtjevala demokratsko političko rješenje za Kataloniju.

Treba li Rahoj da se plaši?

Španski premijer Marijano Rahoj predvodi manjinsku vladu. On se oslanja na podršku baskijskih nacionalista koji nisu pozitivno reagovali na reakciju Madrida tokom referenduma. Vlada je odustala od planova da predstavi plan budžeta za 2018. godinu ove nedjelje, jer nema dovoljno glasova.

To samo po sebi nije katastrofa i neočekivano, ali pokazuje koliko je osjetljiva situacija i koliko je slaba Rahojova vlada. Opoziciona Socijalistička partija je podržavala Rahoja oko Katalonije, ali to ne mora biti tako ubuduće, upozoravaju analitičari. 

Sa druge strane, upotreba člana 155. bi mogla da ojača konzervativnu bazu Rahoja, koji priželjkuju "čvrstu ruku" po pitanju Katalonije. 

I manje partije bi mogle da se okupe oko Rahoja prije nego da ih povežu sa Kataloncima koji prijete vladavini prava. Ta konfrontacija bi dakle, na neki način, mogla da ojača poziciju Rahoja.

Kako smo stigli ovdje?

Katalonija je integralni dio Španije od 16. vijeka, a prije toga kraljevstva Aragon. Mnogi Katalonci smatraju da su odvojena nacija sa svojom istorijom, jezikom i kulturom. Neki su uvijek podržavali nezavisnost, ali je to uglavnom bilo na margini.

Decenijama je ta podrška iznosila najviše 20 odsto, ali je oštra finansijska kriza u Španiji to preokrenula i bijes je usmjeren ka elitama u Madridu. 

Mnogi su bili ljuti i kada je 2010. španski Ustavni sud odbio djelove novog statuta koji su davali više autonomije Kataloniji. 

Podrška za nezavisnost je stigla do 49 odsto 2013. godine. Neobavezujući referendum je organizovan u novembru 2014. Španski sudovi su ga proglasili nelegalnim, a španska vlada ignorisala.

Izlaznost je bila ispod 50 odsto, a oko 80 odsto je glasalo za nezavisnost. Od 2013. je podrška pala do 41% onih za nezavisnost, ali je na izborima 2015. izabrana vlada u kojoj su bile i pro-separatističke partije koje su obećale nezavisnost.

Šta kaže zakon

Kao i u većini slučajeva ovog tipa, vlasti i separatisti se pozivaju na različite principe.

Vlada se poziva na Ustav koji garantuje "jedinstvo teritorije", a katalonske vlasti na princip samoopredjeljenja.

Preporučujemo za Vas