Od ovog ponedeljka (18. septembar) Međunarodni sud pravde u Hagu saslušava argumente Ukrajine i Rusije povodom mogućeg kršenja Konvencije o genocidu.
Ukrajina se požalila još 26. februara prošle godine, dva dana po početku ruske invazije. Od tada je život u ratu izgubilo najmanje 9.600 ljudi, prema procjeni Ujedinjenih nacija (UN).
O čemu se radi?
Radi se o početku onoga što Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“. Invazija je pravdana time da Ukrajina navodno sprovodi genocid nad ruskim stanovništvom u Donbasu. Kijev optužuje Moskvu da krši konvenciju upravo tako što izmišlja genocid.
Prema Članu 1 te konvencije, koji je jednoglasno usvojila Generalna skupština UN još 1948. godine, sve države su dužne da sprječavaju ili kažnjavaju djelo genocida. I Rusija i Ukrajina su potpisnice konvencije.
„Ukrajina u principu tvrdi da je Rusija – lažnom tvrdnjom da je u toku genocid – samo tražila izgovor za vojnu operaciju i tako izvitoperila Član 1 konvencije“, kaže nam Sergej Vasilijev, profesor prava na Univerzitetu u Amsterdamu.
Na prvobitnom saslušanju u martu prošle godine Rusija nije učestvovala, tvrdeći da sud u Hagu nema nadležnost i da ukrajinski zahtjev ne potpada pod ono što reguliše konvencija.
U oktobru prošle godine Rusija je pak zvanično pokrenula postupak da se utvrdi da li Međunarodni sud pravde ima nadležnost.
Kako će teći saslušanje?
U ponedeljak predstavnici Ruske Federacije iznose argumente, a u utorak to čine predstavnici Ukrajine.
U srijedu bi argumente trebalo da iznesu i 32 zainteresovane države. Većina su članice EU, ali tu su Kanada, Australija i Velika Britanija.
Saslušanja bi trebalo da se okončaju do 27. septembra.
Šta može biti ishod?
Međunarodni sud pravde treba da odluči da li ima ili nema nadležnost nad slučajem. Profesor Vasilijev kaže da su oba ishoda moguća.
Odluka se očekuje narednih mjeseci, što je brzo za standarde međunarodnog pravosuđa. Tek ako se sud oglasi nadležnim, moći će da uđe u suštinu slučaja.
Prema pravilima suda, rasprava o suštini ukrajinske optužbe na račun Rusije prekinuta je onog momenta kad je Moskva uložila žalbu zbog navodne nenadležnosti suda.
Šta će presuda značiti za Ukrajinu?
Vasilijev kaže da bi uticaja mogla da ima tek eventualna kasnija presuda u samoj suštini slučaja.
Ako bi se utvrdilo da je Rusija lažno koristila optužbe za genocid da opravda invaziju, bio bi to „jasan nalaz pravosudnog organa UN da je Rusija odgovorna kao država što bi moglo da vodi nalogu da plati reparacije“, pojašnjava profesor.
Dodaje da bi, ako slučaj uđe u meritum, suđenje moglo da potraje nekoliko godina.
Šta je sa optužbama za agresiju?
Već duže se raspravlja o formiranju posebnog tribunala koji bi se bavio zločinom agresije.
Međunarodni sud pravde se bavi samo odgovornošću država, dok bi gonjenje agresije podrazumijevalo da se priča o „ličnoj odgovornosti političkog i vojnog vrha Ruske Federacije“, kaže Vasilijev.
Međunarodni krivični sud – takođe u Hagu – ima nadležnost da goni počinioce agresije, baš kao i ratnih zločina, zločina protiv čovječnosti i genocida. No ni Ukrajina ni Rusija nisu podržale statut ovog suda, pa tribunal ovdje nema nadležnost da se bavi samim pokretanjem agresije, kaže Vasilijev.
Ipak, taj sud je pokrenuo istragu ratnih zločina na ukrajinskoj teritoriji gdje ima nadležnost. Izdao je nalog za hapšenje ruskog predsjednika Vladimira Putina zbog navodnog orkestriranja otmice djece iz Ukrajine.
U julu je u Hagu otvoren Međunarodni centar za gonjenje zločina agresije. On bi trebalo da sprema eventualne procese na ovom polju.
Bonus video:
