„Ruski dom“ u Berlinu je najveća ruska državna kulturna institucija u Evropi. Njegova misija je širenje ruske kulture i jezika. Centar je otvoren 1984, tada u glavnom gradu DDR-a, kao „Dom sovjetske nauke i kulture“.
Od početka rata Rusije protiv Ukrajine zatvoreni su „Ruski domovi“ u Rumuniji, Sloveniji, Slovačkoj, Hrvatskoj i Sjevernoj Makedoniji. I u Berlinu su ukrajinski aktivisti nekoliko puta demonstrirali protiv „Ruskog doma“ i pozivali na njegovo zatvaranje. Bez uspjeha.
„Ruski dom“ ostaje otvoren
Tom institucijom kulture upravlja „Rossotrudničestvo“ – ruska agencija koja je na spisku sankcija Evropske unije. Na njenoj internet-stranici navodi se da je zastupljena u 80 zemalja svijeta s 87 predstavništava (između ostalog i u Beogradu).
Međutim, direktor „Ruskog doma“ u Berlinu Pavel Isvolski kaže da se sankcije ne odnose na „Ruski dom“. To je zato, kaže, jer je „Ruski dom“ nezavisan pravni subjekt i uopšte se ne spominje na spiskovima sankcija EU. „Činjenica da ’Ruski dom’ finansira ’Rossotrudničestvo’ ne znači da je kuća podložna sankcijama koje su donesene protiv Rossotrudničestva“, rekao je on za DW. On to bazira na pismu berlinskog advokata Bertran Malmendije, koji ne samo da je zastupao rusku naftnu kompaniju „Rosnjeft“ pred njemačkim sudovima 2022, već je branio i Viktora Medvedčuka u Ukrajini, proruskog političara u toj zemlji i čoveka od povjerenja Vladimira Putina.
„To je neugodna stvar, jer se stiče utisak da Njemačka ne sprovodi sankcije koje je odredila EU i koje se moraju primjenjivati i u Njemačkoj kao direktno primjenljivi zakon“, kaže za DW advokat Patrik Hajneman. On je inače zastupnik bivšeg poslanika Zelenih u Bundestagu Folkera Beka koji je početkom 2023. podnio prijavu protiv „Ruskog doma“ zbog sumnje u kršenje Zakona o spoljnoj trgovini. Uprkos tome, berlinsko javno tužilaštvo obustavilo je istragu. Razlog: „Odgovorni imaju diplomatski status“.
Ali, sada je advokat Bertran Malmendije podnio prijavu protiv Folkera Beka zbog lažnih sumnji. Početkom 2023. Bek je napisao: „Ne može biti da, dok ruska vojska ubija ljude u Ukrajini i ukrajinske gradove pretvara u ruševine, Putinove kulturološke poruke prikupljaju simpatije za Kremlj. Tome treba stati u kraj . (...) Ta ustanova bi možda mogla da bude prenamjenjena, kao centar ruskog i bjeloruskog egzila.“
Istaknuta podrška „Ruskom domu“
Ali, „Ruski dom“ ne samo da na svojoj strani ima renomiranog advokata, već i Istočni odbor njemačke privrede, čiji je direktor sredinom oktobra pisao odjeljenju za finansijske sankcije Bundesbanke (pismo je dostupno DW-u). U pismu se ukazuje da Odbor „bezrezervno“ podržava sankcije protiv Rusije zbog rata protiv Ukrajine, ali se i navodi da su bilo kakve sankcije protiv centra ruske kulture – pogrešne. One su „voda na mlin ruske propagande“, koja tvrdi da Zapad u cjelini vidi Rusiju kao neprijatelja, navodi Odbor. „Smatramo sankcije protiv ’Ruskog doma’ i zamrzavanje računa apsolutno pogrešnim“, napisao je generalni direktor Istočnog odbora Mihael Harms.
A da li su računi „Ruskog doma“ u Berlinu zaista blokirani? Odjeljenje za odnose s javnošću Bundesbanke odbija da pruži bilo kakve informacije. Jedina indirektna potvrda da jesu blokirani je u stvari izjava Marije Zaharove, portparolke ruskog Ministarstva vanjskih poslova. Početkom 2023. ona je zaprijetila da će Rusija preduzeti kontramjere protiv Gete-Instituta, ako Njemačka ne deblokira račune „Ruskog doma“. I zaista: u proljeće 2023. Ruska centralna banka blokirala je račune Gete-Instituta.
Čak i šef „Ruskog doma“ izbjegava da direktno govori o blokiranim računima. On kaže da koriste „određene procedure za obradu onlajn-uplata“. Računi funkcionišu i mogu se izvršiti sve potrebne uplate, iako je procedura, kako je rekao, zakomplikovana.
Bonus video:
