Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da je politika proširenja EU postala i pitanje bezbjednosti Evrope, te da Evropljani moraju preuzeti odgovornost za svoju budućnosti.
Ona je zemlje kandidate za EU nazvala "slijepim tačkama" kontinenta (blind spots) koje se moraju "otkloniti kako bi Evropa opstala u borbi politika moćnih koje su ponovo zavladale svijetom".
"I jednom za svagda moramo da prestanemo da očekujemo od drugih da rade naš posao i odlučuju o bezbjednosnoj arhitekturi našeg kontinenta. Ako Evropljani žele mjesto za svojim sopstvenim stolom, moramo biti sposobni da delamo i pokažemo jedinstvo", rekla je ona na predstavljanju nove analize briselskog Centra za evropske politike (EPC) "Test vremena: Permapromjene kroz proširenje i reformu EU".
Istakla je da Unija danas na mnogo načina plaća cijenu, jer nije djelala u prošlosti i predugo bila zagledana u sebe.
"Nismo djelovali dovoljno odlučno na Zapadnom Balkanu i do 2022. nismo ni razmišljali o članstvu Ukrajine i Moldavije. Sada moramo da uradimo posao pod mnogo težim okolnostima", rekla je.
Mnogi su, poput Habzburga, Rimljana, Napoleona, rekla je, pokušali da ujedine kontinent, ali sada je po prvi put realna šansa da se to dogodi.
"Proširenje više nije isto, dešava se dosta promjena. Suočeni smo ne samo sa Rusijom, već se suočavamo i sa povlačenjem SAD iz našeg direktnog susjedstva, čime opada decenijama stara politka podrške demokratskim glasovima, nezavisnim medijima i efikasnom pravosuđu. To predstavlja direktan bezbjednosni izazov. Danas je jasno da, ako želimo mir i bezbjednost na našem kontinentu, mi Evropljani moramo da preuzmemo odgovornost za svoju budućnost", rekla je Kos.
U novoj analizi briselskog Centra za evropske politike (EPC) navodi se da je EU ušla u eru uzastopnih i sve većih kriza - permakriza, i da bi ostala relevantna unutar i van Evrope njene članice moraju da prihvate logiku "permapromjene", da se kao odgovor na transformativne krize stalno prilagođavaju. Za EU i njene članice, suočene sa geopolitičkim i geoekonomskim potresima, imperativi su proširenje i reforme, navodi se.
Autori analize "Test vremena: Permapromjene kroz proširenje i reformu EU" ne slažu se sa mnogim sumnjičavim glasovima iz Brisela, prijestonica EU i zemalja na putu ka članstvu koji smatraju da Unija neće moći da se širi i produbljuje u narednim godinama. Oni su uvjereni da Evropljani ponovo mogu da određuju zajedničku budućnost i ističu da je širenje i reformisanje EU stvar političkog izbora.
Prema mišljenju autora, proširenje i unutrašnja reforma EU su neophodni i treba ih razmatrati zajedno - da bi ispunila obećanje kandidatima, Unija mora da prilagodi svoj operativni sistem a da bi svoje upravljanje prilagodila za budućnost, EU treba da misli o EU sa 30+ članica.
Kos je takođe danas istakla da pitanje ispunjenja reformi više nije dovoljno, te da za nju proširenje predstavlja pitanje bezbjednosti i ujedinjenja Evrope.
Bonus video:
