Evropski lideri su danas pozvali privatni biznis i akcionare da sada investiraju u obnovu Ukrajine, čak i dok Rusija ubrzava svoj rat.
To su rekli na otvaranju godišnje konferencije o oporavku Ukrajine uz najave novog fonda akcija i javno-privatnih partnerstava usred neizvjesnosti oko posvećenosti SAD odbrani Kijeva.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski otvorili su taj sastanak u Rimu dok je Moskva prošle noći izvela još jedan veliki napad raketama i dronovima na glavni grad Ukrajine, što je jedan od najtežih za više od tri godine rata.
Očekuje se da će konferencija finalizovati pojedinačne dogovore o garancijama i grantovima kako bi se otključalo više od 10 milijardi eura investicija, rekla je Meloni.
Evropska komisija je najavila stvaranje Evropskog glavnog fonda za obnovu Ukrajine, najvećeg fonda akcija do sada za podršku toj zemlji.
"Poruka koju danas želimo da pošaljemo preduzećima je: Ne bojte se da investirate u izgradnju i obnovu Ukrajine", rekla je Meloni na skupu poslovnih, političkih i razvojnih predstavnika. "Rekonstrukcija Ukrajine nije rizik. To je investicija u zemlju koja je pokazala veću otpornost od bilo koje druge", ocijenila je ona.
Zelenski je rekao skupu da je ulaganje u Ukrajinu, a posebno u njenu vojnu industriju, u interesu same Evrope.
"Ukrajina ima neke od najnaprednijih tehnologija dronova na svijetu, kako za ofanzivnu, tako i za odbrambenu upotrebu, i spremni smo da podijelimo ovu stručnost i ove tehnologije s našim partnerima", rekao je on.
"Ukrajini su potrebne investicije, a vama su potrebne njene vještine, potrebna vam je njena tehnologija, i sve što sada gradimo da bismo zaštitili Ukrajinu pomoći će i u vašoj zaštiti", kazao je Zelenski.
Zahvalio je onim zemljama i kompanijama koje su već investirale i upozorio da će samo prijatelji biti dobrodošli u obnovu: "Dočekaćemo samo prave partnere, one koji ne pomažu Rusiji da nastavi ovaj rat", rekao je ne navodeći koje su to zemlje.
Italijanski organizatori su rekli da je na skupu 100 zvaničnih delegacija, zajedno sa 40 međunarodnih organizacija i razvojnih banaka. Oko 2.000 preduzeća, predstavnika civilnog društva i lokalnih ukrajinskih samouprava takođe je poslalo predstavnike.
Ovo je četvrta takva konferencija o oporavku Ukrajine, a prethodne su bile u Luganu, Švajcarska 2022. godine, Londonu 2023. i Berlinu prošle godine.
"To je u osnovi platforma gde se mnoga preduzeća, evropska i ukrajinska, sastaju i umrežavaju, gde se može vidjeti javno-privatno partnerstvo u akciji, jer očigledno javni novac nije dovoljan za preduzimanje ovog gigantskog napora restrukturiranja te zemlje", rekla je Eleonora Tafuro Ambrozeti, viša istraživačica u Institutu za studije međunarodne politike ISPI u Rimu.
Svetska banka, Evropska komisija i Ujedinjene nacije procenili su da će oporavak Ukrajine posle više od tri godine rata koštati 524 milijarde dolara (506 milijardi evra) tokom naredne decenije.
Aleksandar Temerko, ukrajinsko-britanski biznismen, rekao je da se konferencija u Rimu razlikuje od prethodnih jer je fokusirana na specifične industrije i pitanja, a ne samo na opšte razgovore o potrebi obnove. Program uključuje praktične radionice na teme kao što su smanjenje rizika investicija i panel diskusije o ulaganju u ukrajinske retke rude, farmaceutsku i domaću odbrambenu industriju.
"Ovo je prva konferencija koja posebno razmatra projekte u energetskom sektoru, rudarskom sektoru, metalurškom sektoru, sektoru infrastrukture, sektoru transporta, koje je potrebno obnoviti u Ukrajini, a posebno tokom rata", rekao je on.
Pored Meloni i Zelenskog, učestvuju i njemački kancelar Fridrih Merc, poljski premijer Donald Tusk, holandski premijer Dik Shof, evropska komesarka Ursula fon der Lajen, kao i nekoliko drugih evropskih premijera, ministara ekonomije i spoljnih poslova.
Francuski predsjednik Emanuel Makron je u posjeti Velikoj Britaniji gdje se sastao s premijerom Kirom Starmerom, ali su oni i nekoliko drugih danas učestvovali u video-konferenciji skupa u Rimu "koaliciji voljnih" za podršku Ukrajini. To su zemlje koje su spremne da rasporede trupe u Ukrajinu da bi nadgledale bilo kakav budući mirovni sporazum s Rusijom.
Penzionisani general-potpukovnik Kit Kelog, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu i Rusiju, u Rimu je učestvovao je u toj video-konferenciji što je prvi put za Vašington, istakla je Meloni.
"Mislim da je ovo jasan znak i jasan primer jedinstva na kojem nastavljamo da radimo za bezbjednost Ukrajine i našu bezbednost", rekla je Meloni.
Zelenski se sastao sa Kelogom u sredu i planirao razgovore sa drugim američkim zvaničnici o očekivanom usvajanju novog paketa sankcija SAD protiv Rusije, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha.
To je bila referenca na predlog zakona koji su podržali republikanski senator Lindzi Grejam i demokratski senator Ričard Blumental koji su obojica u Rimu, a koji delimično poziva na carinu od čak 500 odsto na robu uvezenu iz zemalja koje kupuju rusku naftu. Ovaj potez bi imao ogromne posledice po Kinu i Indiju, dva ekonomska giganta koji kupuju rusku naftu.
Uspeh buduće operacije "koalicije voljnih" zavisi od američke vojne pomoći, ali Trampova administracija nije dala nikakvu javnu obavezu da će pružiti tu podršku. Čak je i sadašnja američka vojna podrška Ukrajini pod znakom pitanja.
U srijedu su američki zvaničnici rekli da je Trampova administracija nastavila da šalje dio oružja Ukrajini, nedelju dana pošto je Pentagon naložio da se neke isporuke obustave da bi Pentagon mogao da proceni domaće zalihe oružja, što je iznenadilo Bijelu kuću.
Njemački kancelar Merc je u uvodnom dogovoru uputio strastven apel Vašingtonu, a posebno Trampu: "Ostanite uz nas i ostanite uz Evropljane", rekao je on. "Na istoj smo strani i tražimo stabilan politički poredak u ovom svijetu", kazao je on.
Bonus video:
