Dronovi se probijaju do naftnih i vojnih postrojenja

Od zapaljenih rafinerija nafte do posustale kopnene ofanzive, Rusija se u ratu protiv Ukrajine suočava s problemima koji djelimično proističu iz sve veće ukrajinske vojne snage: upotrebe napada dronovima srednjeg dometa.

Gađajući rusku protivvazdušnu odbranu i logistiku desetinama kilometara iza linija fronta, Ukrajina remeti rusko napredovanje na bojištu i otvara put za dalekometne udare na ruska naftna i vojna postrojenja, rekla su za Rojters dva ukrajinska komandanta, dvojica stručnjaka za dronove i trojica vojnih analitičara.

Ukrajinski zvaničnici kažu da se posljednjih mjeseci sve više resursa ulaže u “udarе srednjeg dometa”, koji se obično izvode na udaljenosti od 30 do 180 kilometara iza linija fronta.

To je Ukrajini omogućilo da pogađa ruske radare, protivvazdušnu odbranu kratkog i srednjeg dometa, komunikacionu infrastrukturu, logistiku i velika vojna vozila na “operativnoj dubini”, rekli su izvori.

Dalekometni napadački dronovi sada mogu lakše da prođu kroz odbranu i pogode ruska naftna postrojenja duboko iza linija fronta, rekao je Robert Brovdi, komandant ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema.

“Uloga udara srednjeg dometa trenutno je odlučujuća”, rekao je Brovdi Rojtersu u glasovnoj poruci, govoreći o udarima dometa do 2.000 kilometara.

Vojni analitičari kažu da takvi napadi sami po sebi ne mogu preokrenuti tok rata protiv Rusije, ali da imaju važan uticaj i da se dinamika rata možda mijenja.

Posljednjih mjeseci ukrajinski napadi dronovima dugog dometa nanijeli su najveću štetu ruskoj naftnoj infrastrukturi od početka invazije Moskve 2022. godine.

Prošlog mjeseca Rusija je smanjila proizvodnju nafte zbog napada dronovima na luke i rafinerije, a isporuke sirove nafte jedinim preostalim ruskim naftovodom ka Evropi bile su obustavljene, prenio je Rojters.

Napadi su podigli moral u Ukrajini nakon zime ruskih udara na njenu elektroenergetsku mrežu, dok je tempo ruskog napredovanja na bojištu najsporiji od 2023. godine.

Jačanje kapaciteta

Predsjednik Volodimir Zelenski rekao je ovog mjeseca da se broj ukrajinskih “udara srednjeg dometa” udvostručio u poređenju s martom, a učetvorostručio u odnosu na februar.

“Kusto”, terenski komandant u 7. bataljonu 414. odvojene brigade bespilotnih sistema Roberta Brovdija, rekao je da su ukrajinske sposobnosti za udare srednjeg dometa značajno porasle od jeseni.

“Povećali smo kapacitete, povećali broj posada i proširili broj sistema koji se koriste. Takođe postoji veća raznovrsnost dostupnih platformi”, rekao je Rojtersu u pisanim odgovorima.

Kusto je rekao da se njegova jedinica uglavnom fokusira na ciljeve udaljene do 100 kilometara od linije dodira. Naveo je da su ruski radarski sistemi i sistemi protivvazdušne odbrane poput Buka, Tora i Pancira najvredniji ciljevi. Drugi primarni ciljevi su velika vozila i logistika.

“Letjelica, odnosno dron, obično preleti oko 150 kilometara od mjesta lansiranja, a zatim počinje da traži ciljeve u određenoj oblasti”, rekao je.

Kusto je naveo da su dronovi za “udare srednjeg dometa” koje njegova jedinica najčešće koristi domaći Čaklun V, a zatim B-2.

Brovdi je rekao da ručno upravljanje, umjesto navođenja na osnovu koordinata, omogućava veću preciznost, kao i da se obično ne potroši više od tri drona za svako potvrđeno uništenje cilja.

Njegove snage su ove godine uništile najmanje 129 sistema protivvazdušne odbrane u oblastima pod ruskom okupacijom, rekao je. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi tu brojku.

Ukrajina je izvela više udara na naftna postrojenja u ruskom crnomorskom lučkom gradu Tuapseu, a Brovdi je u petak rekao da su njegove snage pogodile rafineriju nafte Rjazanj, jednu od najvećih u Rusiji.

Ukrajinski napadi su takođe primorali na obustavu rada NORSI, četvrte najveće ruske rafinerije nafte, kao i rafinerije u Permu, oko 1.500 kilometara od rusko-ukrajinske granice.

Logistički problemi

Dubinski udari omogućili su veći broj napada srednjeg dometa, prisiljavajući Rusiju da rasporedi protivvazdušnu odbranu dalje od linija fronta, rekao je Džastin Bronk, viši saradnik Kraljevskog instituta za odbrambene i bezbjednosne studije u Londonu (RUSI).

To ukrajinskim snagama omogućava da gađaju sredstva izvan dometa artiljerije ili daljinski upravljanih FPV dronova, kao što su skladišta municije i goriva, komandna mjesta, vozila za snabdijevanje i drugi timovi s dronovima srednjeg dometa.

U aprilu su ukrajinske snage izvele više od 160 udara srednjeg dometa na udaljenosti od 120 do 150 kilometara, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Takvi napadi ometaju ruske operacije na bojištu tako što povećavaju udaljenost između trupa na prvoj liniji i snaga koje im pružaju podršku, rekao je Ilja Mašina, komandant ukrajinskog 431. odvojenog bataljona sistema bespilotnih letjelica “Brodjagi”.

“Što se više povlačite, to više komplikujete logistiku”, rekao je Mašina, ističući važnost pažljivog planiranja i dosljedne koordinacije da bi se postigao efekat.

Američki Institut za proučavanje rata saopštio je da je rusko napredovanje na bojištu usporilo od oktobra, djelimično zbog udara srednjeg dometa, ali i zbog lokalnih utvrđenja i terena, naročito u regionu Donbasa.

Ruske snage su se takođe suočile s problemima u komunikacijama otkako je tehnološki milijarder Ilon Mask pooštrio mjere protiv njihove upotrebe satelitske internet usluge Starlink.

Inovacije iz nužde

Bronk iz RUSI-ja rekao je da brzi razvoj sposobnosti Kijeva za napade srednjeg dometa odražava prazninu koju je Ukrajina morala da popuni, dok Rusija vrši pritisak na ukrajinske snage koje imaju manje ljudstva i slabije su naoružane, a pritom i sama uspješno koristi udare srednjeg dometa.

Česta upotreba na bojištu podstakla je brze inovacije, dok Ukrajina pokušava da ojača sopstvenu odbrambenu proizvodnju i da manje zavisi od stranih isporuka.

Komunikacija između proizvođača i korisnika na prvoj liniji znači da se povratne informacije ugrađuju u sisteme dronova u roku od nekoliko dana, rekao je Kusto.

Tehnički inženjer u istoj jedinici kao Kusto, s kodnim imenom “Simbol”, rekao je da neki proizvođači sada isporučuju platforme koje su gotovo potpuno spremne za borbu i ne zahtijevaju dodatno programiranje.

“Ranije su udari srednjeg dometa bili više jednokratna sposobnost”, rekao je u pisanim odgovorima za agenciju Rojters. “Sada su sistematski dio operacija.”

Emil Kastehelmi, iz finske grupe za analizu sukoba Blek bird, rekao je da napadi srednjeg dometa možda neće preokrenuti tok rata protiv Rusije, ali predstavljaju izazov kojem se ruske snage moraju prilagoditi.

“I ne mislim da smo još vidjeli njihov vrhunac”, rekao je.

Priredila: N. B.