Islandski parlament je glasao je danas za održavanje referenduma 29. avgusta o početku pristupnih pregovora s Evropskom unijom, podržavši dvostepeni plan vlade koji bi mogao dovesti do članstva u bloku od 27 država kasnije ove decenije, prenosi Rojters.
Rejkjavik je 2013. odustao od pregovora nakon četiri godine razgovora, kada je na vlast došla evroskeptična vlada, ali su rast troškova života i rat u Ukrajini od tada ponovo podstakli interesovanje za pristupanje Uniji, pokazale su ankete.
Ako birači podrže nastavak pregovora, konačni uslovi članstva u EU moraće da budu odobreni na drugom referendumu, dok bi glas „ne“ okončao pokušaje ponovnog pokretanja pregovora, saopštila je vlada.
Mnogi birači nijesu sigurni da li da podrže članstvo u EU ili ne, pa bi zato mogli naći sigurnost u dvostepenom procesu, rekao je Olafur Tordur Hardarson, profesor političkih nauka na Univerzitetu Islanda.
„Veliki dio onih koji još nijesu konačno odlučili žele li pristupanje ili ne, mnogi od njih, naravno, žele prvi referendum jer žele da vide kakvi bi tačno bili uslovi potencijalnog sporazuma“, rekao je.
Članstvo zemlje od oko 400.000 stanovnika proširilo bi domet EU duboko u sjeverni Atlantski okean, u trenutku kada američki predsjednik Donald Tramp nastoji da uspostavi kontrolu nad Grenlandom, ostrvom između Islanda i Sjedinjenih Država.
„Iako je Island, naravno, veoma mala zemlja, stavljanje Islanda na mapu EU imalo bi neku vrstu simbolične prednosti“, rekao je Hardarson.
U islandskom nacionalnom parlamentu od 63 mjesta, Altingu, 34 poslanika glasala su za referendum, dok ih je osam bilo protiv. Četrnaest članova je bilo uzdržano, a sedam odsutno, saopštio je generalni sekretar parlamenta.
Ministarka vanjskih poslova Torgerdur Katrin Gunarsdotir rekla je Reutersu u martu da je optimistična da bi Island mogao da se pridruži EU već 2028. godine, te da očekuje da će ribarstvo i poljoprivreda biti najteže tačke pregovora.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
