Ko smije da razgovara s Moskvom u ime Evrope

Diplomatska inicijativa predsjednika Evropskog savjeta Antonija Košte prema Kremlju razotkrila je podjele na samitu lidera Evropske unije oko toga kako se odnositi prema Rusiji.

Visoki Koštin saradnik je posljednjih sedmica imao „kratke” kontakte s Kremljom „kako bi otvorio kanale komunikacije”, rekao je u srijedu jedan zvaničnik EU.

“Politiko” je prenio da su Emanuel Makron i Fridrih Merc kritikovali otvaranje komunikacije s Vladimirom Putinom, i time doveli dvije najveće evropske zemlje u sukob s velikim dijelom ostatka bloka.

Nakon što je više od godinu stajala po strani i prepustila predsjedniku SAD Donaldu Trampu da pokuša da posreduje u okončanju sukoba u Ukrajini, EU je počela oprezno da uspostavlja kontakte s Rusijom.

Na neočekivano neskladnom kasnonoćnom samitu u Briselu - prvom od 2010. bez dugogodišnjeg remetilačkog faktora, bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana - francuski predsjednik i njemački kancelar s prezirom su govorili o naporima Košte, koji nastupa u ime svih 27 vlada, da uspostavi kontakt s Kremljom. To piše “Politiko”, pozivajući se na diplomate i zvaničnike EU upoznate sa razgovorima iza zatvorenih vrata.

Lideri nekih od zemalja koje zauzimaju najtvrđi stav prema Rusiji, kao i Danske i Holandije, stali su uz Makrona i Merca, a neki su pokazali nezapamćeno nezadovoljstvo Koštom, rekla su trojica zvaničnika.

„Evropska unija ne može preuzeti ulogu posrednika u ovim pregovorima”, rekao je za Politiko estonski premijer Kristen Mihal. „Tvrdnje da su potrebni alternativni kanali ili zakulisni diplomatski pravci su pogrešne... Istorija jasno upozorava na pokušaje da se s diktatorima traže alternativni okviri za pregovore.”

Pojedini lideri su kazali da nema naznaka da je ruski predsjednik Vladimir Putin spreman da se uključi u ozbiljne razgovore, pa su rasprave o tome ko bi sa evropske strane trebalo da učestvuje u njima preuranjene, piše Rojters.

„Diplomatski kanali s Rusijom ne znače mnogo ako Rusija ne želi diplomatiju”, rekao je danas letonski premijer Andris Kulbergs po dolasku na drugi dan samita.

EU već mjesecima raspravlja o tome kakvu komunikaciju, ako uopšte, treba da ima s Putinom i ko bi, u tom slučaju, trebalo da je vodi. Hitnost tih razgovora porasla je otkako je Tramp postigao privremeni mirovni sporazum s Iranom i na samitu G7 u Francuskoj ranije ove sedmice nagovijestio da ponovo usmjerava pažnju na Ukrajinu.

Šef Koštinog kabineta Pedro Lurti dva puta je proteklih sedmica kontaktirao zvaničnike u Moskvi, reklo je pet zvaničnika. Pošto su pokušaji SAD da okončaju ruski rat protiv Ukrajine, čini se, zapali u ćorsokak, evropske prijestonice su podijeljene oko toga koliko prednost treba dati diplomatiji u odnosu na pomoć Ukrajini da pobijedi na bojnom polju, navodi “Politiko”.

Rasprava o Rusiji i Ukrajini u četvrtak uveče koja je, kako piše portal, održana bez pomoćnika i čak bez mobilnih telefona zbog osjetljivosti teme, i koja je trajala dva sata duže nego što je bilo predviđeno, pokazala je da se izdvajaju dva glavna tabora.

Stav Makrona i Merca je da nije pravi trenutak za razgovor s Putinom, a da, kada taj trenutak dođe, vodeću ulogu treba da preuzme „E3” - Francuska, Njemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„Mislim da je (francuski) predsjednik razjasnio situaciju i stvari postavio pravim redom“, rekao je jedan zvaničnik francuske vlade, signalizirajući da je Makron tokom samita iznio svoje argumente Košti.

Drugi lideri - „ogroman broj njih“, prema riječima jednog zvaničnika iz jedne zemlje EU - zauzeli su suprotan stav, tvrdeći da je to uloga EU i podržavajući Koštu

„Prvo pitanje je da li Putin želi da pregovara. Do tada... niko osim Košte ne može predstavljati Evropsku uniju“, rekao je belgijski premijer Bart de Vever za “Politiko” po izlasku sa razgovora. „Ako on (Putin) pokaže spremnost da pregovara, onda vjerujem da ćemo morati ponovo da odlučimo kako treba da postupimo.“

U prilog tom stavu govorio je i irski premijer Majkl Martin. „Otvaranje kanala komunikacije, po našem mišljenju, nije greška“, rekao je danas Martin, prenio je Rojters.

Jedan zvaničnik EU rekao je da je više lidera signaliziralo da je Košta „prirodni predstavnik interesa EU“.

Austrijski kancelar Kristijan Štoker kazao je za “Fajnenšl tajms”, u intervjuu objavljenom u četvrtak, da bi EU trebalo da iskoristi „zamah“ oko mirovnih pregovora o Ukrajini kako bi nastavila napore za obnavljanje pregovora s Putinom.

“Politiko” navodi da je samit u četvrtak veče razotkrio nekoliko linija podjele: osim raskola između Košte i E3, Italija i Poljska - koje čine neformalni „E5“ - bile su frustrirane zbog toga što su isključene iz početnih razgovora E3 sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim uoči samita, rekla su dvojica zvaničnika. Drugi zvaničnici EU doveli su u pitanje zašto bi Evropski savjet trebalo da preuzme tu ulogu u ime bloka, a ne Evropska komisija ili Evropska služba za spoljne poslove, diplomatsko tijelo EU zaduženo za spoljnu politiku.

Mercova poruka kolegama liderima bila je da Košta, iako predstavlja EU, ne bi trebalo da nastupa kao posrednik, rekao je diplomata velike evropske zemlje koji je upoznat sa raspravom. Iako je Merc želio da izbjegne otvoreni sukob s Koštom za stolom samita, jasno mu je to stavio do znanja „na druge načine“, rekao je diplomata.

Košta je bio „krajnje neprofesionalan“, rekao je diplomata, jer je prikrio obim svojih kontakata s Rusijom, koji je postao jasan tek iz medijskih izvještaja u srijedu.

Neke zemlje su bile „bijesne“ zbog kontakata s Rusijom, rekao je jedan evropski diplomata koji radi na tom pitanju. Nekoliko lidera saznalo je za pozive tek pošto su se pojavili u medijima i zbog toga su bili ljuti, rekla su još trojica diplomata.

Koštin tim je saopštio da su kontakti „imali isključivo cilj da se uspostavi kanal komunikacije kako bi, kada za to dođe trenutak, postojao diplomatski kanal s Rusijom za odbranu interesa EU“, dodajući da su bili „kratki“ i da nije bilo suštinskih razgovora.

Koštin kabinet jeste obavijestio Njemačku, Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Komisiju prije nego što su pozivi obavljeni, rekao je jedan od diplomata. Međutim, trojica drugih diplomata rekla su da Berlin nije bio unaprijed obaviješten.

Portugalac Lurti, koji u Briselu važi za svojevrsnog pregovarača, obratio se u srijedu ambasadorima 27 vlada EU, kada je vijest o pozivima, koju je prvi objavio Blumberg, dospjela u javnost. Iako se požalio da su informacije procurile u medije, opravdao je pozive tvrdnjom da su uslijedili nakon direktnog zahtjeva Zelenskog da se Evropa uključi u mirovne pregovore, rekao je drugi diplomata EU upoznat sa sastankom.

„Potreban nam je format koji je sposoban da djeluje“, rekao je visoki njemački zvaničnik, dodajući da bi takav format dobio „legitimitet“ time što bi „što bliže i s više povjerenja uključio druge evropske partnere“, kao i tijesnom koordinacijom s Kijevom i Vašingtonom.

Briselski portal piše da su i Poljska i Italija tražile ulogu u razgovorima te da će Merc u srijedu u Berlinu ugostiti Makrona, kao i premijere Ujedinjenog Kraljevstva, Poljske i Italije, na razgovorima za koje diplomate kažu da će vjerovatno obuhvatiti i pitanje dijaloga s Rusijom.

Kremlj: Razgovori da, ultimatumi ne

Rusija je danas saopštila da je otvorena za dijalog s evropskim zemljama, ali da neće prihvatiti ultimatume.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da zdrav razum nalaže potrebu za takvim kontaktima zbog „ogromnog broja“ složenih pitanja na dnevnom redu, ali je dodao da Evropljani moraju promijeniti pristup prema Rusiji, prenio je Rojters.

„Evropljani su u veoma ozbiljnoj zabludi: smatraju da se pregovori s Rusijom moraju voditi s pozicije sile i na osnovu pretpostavke o ruskoj slabosti. To je najveća greška... Takav pristup neće voditi nikuda“, rekao je novinarima.

„Da li to proističe iz evropske nekompetentnosti, dezinformisanosti ili gluposti? Ne znamo zasigurno, ali to je činjenica.“

Putin je rekao da je otvoren za razgovore s evropskim vladama, ali da one treba da naprave prvi korak, jer su upravo one prekinule veze. EU je uvela 20 rundi sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Peskov je kazao da je Rusija spremna za razgovor ukoliko i druga strana pokaže otvorenost za stvarni dijalog, „a ne za držanje moralnih lekcija ili, naročito, za postavljanje ultimatuma“.