Može li Ukrajina dronovima da zatvori moskovske aerodrome?

Napadi ukrajinskih dronova već mjesecima sve češće remete rad moskovskih aerodroma. Kako izvještava „Agentstvo“, nezavisni ruski istraživački medij u egzilu, aerodromi Domodedovo, Šeremetjevo, Žukovski i Vnukovo u oktobru su gotovo svakodnevno morali da obustavljaju saobraćaj. Bilo je dana kada su ruski aerodromi bili zatvoreni i do devet sati.

Najava u septembru

Ukrajinski vazdušni prostor zatvoren je još od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Početkom septembra ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je napade na aerodrome Kijev i Borispolj u blizini glavnog grada i najavio da namjerava da zatvori vazdušni prostor iznad Rusije.

„Danas želimo da upozorimo sve avio-kompanije koje koriste ruski vazdušni prostor, sve osiguravajuće kuće i sve koji i dalje koriste najveće ruske aerodrome: ruski vazdušni prostor postaće potpuno nebezbjedan“, upozorio je Zelenski. Kijev je narednog dana uputio odgovarajuće obavještenje Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Simon Šuster iz američkog časopisa „Atlantik“ napisao je 15. oktobra, pozivajući se na upućene izvore, da ukrajinska operacija čiji je cilj paralizovanje ruskog vazdušnog prostora „tek počinje“.

Može li Ukrajina da parališe ruske aerodrome?

Takozvani plan „Tepih“, poseban bezbjednosni protokol za vanredne situacije ruske vazduhoplovne uprave Rosavijacija, služi za trenutno zatvaranje vazdušnog prostora iznad određene oblasti ili oko ugroženih aerodroma. Čim se plan proglasi, uvode se drastična ograničenja cjelokupnog vazdušnog saobraćaja. Do toga dolazi kada neka letjelica povredi ruski vazdušni prostor, kada se upotrijebi oružje ili kada se u vazduhu pojave neidentifikovani objekti.

„Kada postoji vojna prijetnja, zatvara se određeni dio vazdušnog prostora i proglašava se upravo taj plan ‘Tepih’. U suštini, svaki dron predstavlja vojnu prijetnju“, kaže za DW stručnjak za vazduhoplovstvo Oleksandr Laneckij.

On podsjeća na to da su jemenski islamistički Huti uspjeli da parališu Saudijsku Arabiju. „Mislim da su vojne sposobnosti Ukrajine daleko veće od sposobnosti Huta“, kaže Laneckij. On smatra da Ukrajincima, u slučaju dalje eskalacije rata, ne bi bilo teško da ozbiljno poremete, ako ne i potpuno parališu, ne samo moskovsko čvorište vazdušnog saobraćaja.

Slično mišljenje ima i nezavisni vojni stručnjak Jan Matvejev. Iako se najava Zelenskog o potpunom zatvaranju aerodroma za sada nije ostvarila, ukrajinske oružane snage „ne odustaju od te ideje“.

„Za zatvaranje vazdušnog prostora i aktiviranje plana ‘Tepih’ dovoljni su obični dronovi koji ne moraju da imaju ni bojevu glavu ni veliki domet“, kaže taj stručnjak.

Može li Rusija da se odbrani od te prijetnje?

Vojni analitičar Matvejev navodi da ruska protivvazdušna odbrana ne uspijeva da presretne sve ukrajinske dronove koji prodiru u šire područje glavnog grada.

Stručnjak za vazduhoplovstvo Laneckij ne isključuje mogućnost da Rusija ublaži kriterijume za proglašavanje plana „Tepih“. Međutim, upozorava da bi to donijelo dodatne opasnosti.

Time bi porastao rizik od ponavljanja incidenta poput onog sa avionom azerbejdžanske avio-kompanije AZAL. Taj avion je u decembru 2024. godine, po svemu sudeći, slučajno pogodila ruska raketa protivvazdušne odbrane, ispaljena tokom odbrane od dronova.

Kakvi rizici postoje za vazdušni saobraćaj?

I Jan Matvejev upozorava na tu opasnost, navodeći da se od kraja 2024, kada je oboren avion kompanije AZAL, u ruskoj protivvazdušnoj odbrani, u suštini, ništa nije promijenilo.

Kada se dejstvuje na dron koji leti na maloj visini, cilj se uočava vizuelno, a zatim se na njega puca iz mitraljeza. U tom slučaju opasnost za avione izuzetno je mala, osim ako se slučajno ne nađu u neposrednoj blizini.

Međutim, upotreba protivvazdušnih raketa enormno povećava rizik za civilno vazduhoplovstvo, kaže taj vojni stručnjak. Raketa može da ima nedostatke, koji su praktično neizbježni u masovnoj proizvodnji, i da se preusmjeri na avion koji leti u blizini.

Matvejev ukazuje na praksu koja postoji širom svijeta, prema kojoj se u slučaju opasnosti u vazdušnom prostoru uvode bezbjednosne mjere poput plana „Tepih“, jer protivvazdušna odbrana tokom dejstava ni u kom slučaju ne može da garantuje bezbjednost civilnih aviona.

Pored toga, dronovi koji ometaju vazdušni saobraćaj ne moraju nužno da nose eksploziv, kaže Matvejev. Već i sudar aviona sa jednim od njih mogao bi da ima ozbiljne posljedice.

„Dron koji iz Ukrajine stigne do Moskve mora da bude prilično velik. Težak je nekoliko desetina kilograma“, objašnjava on.

Ukrajinske oružane snage su u ljeto 2023. napale aerodrom u ruskom gradu Pskovu, na kojem su se nalazili i vojni i civilni avioni. Sredinom oktobra ove godine djelovi jednog drona pali su na područje aerodroma u Sočiju, na Crnom moru.

Šta će biti sa stranim avio-kompanijama?

Hoće li strane avio-kompanije zbog tih rizika prestati da lete za Rusiju zavisi od tri faktora, kaže Laneckij: razmjera vojne prijetnje, potražnje i troškova osiguranja.

Ako osiguravajuće kuće procijene da je rizik previsok, mogle bi znatno da povećaju premije za letove ka Rusiji. Time bi naglo porasle i cijene avionskih karata.

Mnoge avio-kompanije više ne lete za Rusiju. To je dovelo do povećane potražnje za kartama preostalih stranih avio-kompanija, navodi taj stručnjak. „Da li će ostati ili neće zavisi od cijene koju će morati da plate zbog stvarne opasnosti.“