Bankarski Robin Hud: Pomagao drugima, pa ostao bez kuće i posla

U vrije­me glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze ko­ja je 2009. te­ško po­go­di­la Ita­li­ju, ban­kar iz ma­log mje­sta u Do­lo­mit­skim Al­pi­ma na­šao se u muč­noj si­tu­a­ci­ji da mno­gim kli­jen­ti­ma ob­ja­šnja­va da ne­ma­ju pra­vo na kredit. Dok je vla­da očaj­nič­ki po­ku­ša­va­la da sprije­či ban­krot, Đil­ber­to Ba­ski­je­ra je rije­šio da uzme stvar u svo­je ru­ke.

„Uvijek sam sma­trao da je naš za­da­tak, po­red za­šti­te šte­di­ša, da po­mog­ne­mo lju­di­ma u ne­vo­lji”, re­kao je za list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”.

Pu­nih se­dam go­di­na uzi­mao je po­ma­lo nov­ca od imuć­nih kli­je­na­ta i pre­ba­ci­vao ga na ra­ču­ne onih ko­ji bez tog do­dat­ka ne bi mo­gli da do­bi­ju za­jam. U ovom pa­ra­lel­nom ban­kar­skom si­ste­mu, do­go­vor je bio da zaj­mo­prim­ci vi­šak na kra­ju vra­te. Še­ma je pro­pa­la 2016. go­di­ne, ka­da je mno­štvo kli­je­na­ta do­šlo u si­tu­a­ci­ju da ne mo­že da vra­ti kre­di­te, piše Politika.

Da je sve te­klo po pla­nu, za ita­li­jan­skog Ro­bi­na Hu­da bi vje­ro­vat­no zna­li sa­mo sta­nov­ni­ci ma­log mje­sta For­ni di So­pra ko­ji­ma je po­mo­gao. Sa­da cijeli svijet zna za Ba­ski­je­ru i mno­gi mu se di­ve, ali je pitanje da li će nje­mu ne­ko pri­te­ći u po­moć sa­da ka­da je ostao bez po­sla i ku­će, ko­ja je za­plije­nje­na.

U za­tvor ne­će mo­ra­ti jer ita­li­jan­ski za­kon omo­gu­ća­va su­di­ja­ma da pro­gle­da­ju kroz pr­ste lju­di­ma ko­ji ni­su osu­đi­va­ni. Kao olak­ša­va­ju­ća okol­nost mu je uze­to i to što ni cen­ta tu­đeg nov­ca ni­je uzeo za se­be.

Ban­kar do­bro po­znat u ma­loj za­jed­ni­ci, pa i oni­ma od ko­jih je uzi­mao, re­kao je za ita­li­jan­ske me­di­je da je lič­no zvao sva­kog ošte­će­nog kli­jen­ta da mu ob­ja­sni šta ga je na­tje­ra­lo na to. Svoj po­stu­pak opi­su­je kao „prav­du” i po­bu­nu pro­tiv si­ste­ma ko­ji „osta­vlja na cje­di­lu pen­zi­o­ne­re i mla­de lju­de bez nov­ca”.

U slič­nim slu­ča­je­vi­ma u dru­gim ze­mlja­ma su­do­vi ni­su ima­li to­li­ko raz­u­mije­va­nja za ro­bin­hu­dov­ske mo­ti­ve. Je­dan nje­mač­ki ban­kar je 2007. osu­đen na sko­ro tri go­di­ne za­tvo­ra za slič­no dje­lo. Pre­ba­cio je 2,4 mi­li­o­na do­la­ra sa ra­ču­na bo­ga­tih kli­je­na­ta na ra­ču­ne onih ko­ji u pro­tiv­nom ne bi ima­li ni­ka­kve šan­se za kre­dit. Dvije go­di­ne ka­sni­je u SAD je na go­di­nu da­na za­tvo­ra osu­đe­na me­na­džer­ka ban­ke ko­ja je za osam go­di­na „pre­u­smje­ri­la“ vi­še od 300.000 do­la­ra. Sud je po­sum­njao da ni­je baš sav no­vac dat oni­ma ko­ji­ma je bio prije­ko po­tre­ban.

Od­bra­na ita­li­jan­skog ban­ka­ra na­gla­si­la je to­kom su­đe­nja da je nji­hov kli­jent do­nio te­šku od­lu­ku u tre­nut­ku ka­da je zbog fi­nan­sij­ske kri­ze stro­go po­o­štre­na pro­ce­du­ra za odo­bre­nje kre­di­ta. Od 2008. do 2011. na­go­mi­la­ni dug Ita­li­je je po­stao jed­na od naj­ve­ćih bri­ga Bri­se­la (ne­što slič­no se po­na­vlja i sa­da), ko­ji se pla­šio da će ban­krot Grč­ke efek­tom do­mi­na po­vu­ći i Ita­li­ju.

Ta­da­šnji pre­mi­jer Sil­vio Ber­lu­sko­ni je us­pio da sprije­či su­no­vrat stro­gim mje­ra­ma šted­nje, zbog če­ga mno­gi Ita­li­ja­ni ni­su mo­gli da do­bi­ju kre­di­te. Po­li­tič­kog ve­te­ra­na je fi­nan­sij­ska kri­za ta­da ko­šta­la vla­sti. Uslije­di­la su broj­na su­đe­nja za ko­rup­ci­ju i uma­nje­nja ka­zne, ali ni­šta ni­je ugro­zi­lo nje­gov sta­tus jed­nog od naj­bo­ga­ti­jih Ita­li­ja­na, s po­ro­dič­nim imet­kom od sko­ro se­dam mi­li­jar­di eura.

Đil­ber­to Ba­ski­je­ra je iz­bje­gao za­tvor, ali je do­ži­vio sud­bi­nu lju­di ko­ja je kod nje­ga iza­zi­va­la sa­ža­lje­nje. Bez ku­će i po­sla šan­se za even­tu­al­ni kre­dit su mu ni­ka­kve.

Za „Ko­ri­je­re de­la se­ra” je re­kao da je pla­tio pre­vi­so­ku cije­nu i da ne bi po­no­vo ura­dio isto.