Evropska unija spremna da izbaci Kipar iz eurozone - Vijesti.me
ULTIMATUM

Evropska unija spremna da izbaci Kipar iz eurozone

Evropska centralna banka upozorila da će ukinuti pomoć kiparskim bankama ako do ponedjeljka ne bude dogovora

Evropska unija dala je Kipru rok do ponedjeljka da prikupi milijarde eura koje su mu potrebne za dobijanje međunarodne pomoći, ili će se suočiti sa kolapsom finansijskog sistema i mogućim izlaskom iz oblasti jedinstvene valute.

Pokazujući da se priprema za najgore, kiparska vlada je zatražila od parlamenta ovlašćenje da nametne kontrolu kapitala kako bi obuzdala odliv sredstava sa ostrva ako ne dođe do dogovora prije ponovnog otvaranja banaka u utorak.

Evropska centralna banka (ECB) je ranije juče upozorila da će prestati da obezbjeđuje likvidnost kiparskim bankama a jedan visoki zvaničnik EU je rekao Rojtersu da je blok spreman da izbaci Kipar iz eurozone, vjerujući da bi to spriječilo nanošenje štete široj evropskoj ekonomiji.

ECB je uputila ultimatum u trenutku kada se kiparski lideri bore da sastave „plan B“ za prikupljanje 5,8 milijardi koje traži EU, da bi dobili paket pomoći od 10 milijardi eura od EU i MMF-a. Kiparski zakonodavci su odbacili uvođenje poreza na depozite, rekavši da predlog koji podržava EU predstavlja „pljačku banaka“.

Foto: Reuters

Guverner Centralne banke Panikos Demetriades rekao je da će Kipar preduzeti mjere da konsoliduje svoj bankarski sektor, uključujući korake ka izbjegavanju bankrota u Narodnoj banci Kipra. Demetriades nije iznosio detalje, ali je rekao da će mjerama biti zaštićeni depoziti do sto hiljada eura.

Visoki zvaničnik EU u Briselu je rekao Rojtersu da bi povlačenje ECB značilo kolaps kiparskih banaka i izbrisalo velike depozite koje je vlada u Nikoziji nastojala da zaštiti
Dok se parlament pripremao za sinoćnju sjednicu, vlada je podnijela nacrt zakona kojim traži ovlašćenje da bankama nameće kontrolu kapitala.

Vlada je ranije saopštila da su se lideri stranaka dogovorili da osnuju „fond solidarnosti“ u kojem bi bila grupisana državna sredstva, kao osnova za izdavanje „hitnih obveznica“.

Rojters je objavio da su zvaničnici eurozone tokom telefonske konferencije o krizi priznali da je situacija „u haosu“.

ECB, koja je vanrednom pomoći održavala u životu kiparske banke, saopštila je da vlada ima rok do ponedjeljka da postigne dogovor ili će ona biti ukinuta – čime bi bila ugrožena ne samo kiparska ekonomija nego i milijarde eura u vlasništvu stranaca, mahom Rusa.

"Nakon toga, Hitna pomoć za likvidnost (ELA) može doći u obzir jedino ako bude usvojen program EU/MMF, koji bi obezbijedio solventnost banaka o kojima je riječ,“ saopštila je ECB.

Visoki zvaničnik EU u Briselu je rekao Rojtersu da bi povlačenje ECB značilo kolaps kiparskih banaka i izbrisalo velike depozite koje je vlada u Nikoziji nastojala da zaštiti, te vjerovatno primoralo Kipar da odustane od eura.

"Ako dođe do kolapsa finansijskog sektora, moraće da se suoče sa velikom devalvacijom i neće imati druge opcije do da počnu da koriste svoju valutu”, rekao je zvaničnik EU.

Foto: Reuters

Nekoliko stotina demonstranata, među kojima veliki broj zaposlenih u bankama, okupilo se ispred parlamenta nakon glasina da će se Narodna banka zatvoriti. Centralna banka je odmah to demantovala.

Na Kipru do sada nije bilo nereda kao u Grčkoj, epicentru krize eurozone, i porijeklu mnogih gubitaka koji podrivaju kiparske banke.

Mihalis Saris, Foto: Reuters

U Moskvi, kiparski ministar finansija Mihalis Saris rekao je da razgovara o mogućim ruskim investicijama u banke i sektore prirodnog gasa u cilju olakšavanja tereta duga, kao i produžetku roka otplate postojećeg kredita od 2,5 milijarde eura.

„Banke su glavni cilj bilo kakve podrške koju dobijemo, pa će to biti ili direktna podrška bankama ili će podrška koju dobijemo kroz druge sektore biti proslijeđena bankama”, izjavio je Saris za Rojters tokom drugog dana pregovora sa ruskim kolegom Antonom Siluanovim.

Dodao je da Kipar ne planira da traži novu pozajmicu od Rusije i uvećava svoj dug. Rusko ministarstvo finansija saopštilo je u petak da je Nikozija tražila novi kredit od pet milijardi eura.