NOVAC POBJEĐUJE

Borba za demokratiju je borba protiv milijardera

Milijarderi i velike firme kupuju uticaj da bi se izolovali od demokratske kontrole
91 pregleda 0 komentar(a)
Ažurirano: 24.02.2019. 22:39h

Svako ko ima demokratski instinkt trebalo bi da podrži zahtjev da se objelodane imena velikih finansijera grupa koje učestvuju u javnom zastupanju, bilo da su to ljevičarske NVO, desničarski tink-tenkovi ili samoproglašene lobističke kompanije, piše kolumnista „Gardijana“ Džordž Monbiot.

U većini slučajeva ne postoji mehanizam koji će to osigurati tako da moćni interesi - velike kompanije, bankari, uspijevaju da usmjeravaju javnu debatu a da na otkriju svoj identitet, kaže Monbiot.

U odsustvu formalnih demokratskih mehanizama, jedina šansa da javnost dobije uvid u njihov rad proističe iz curenja informacija. „Tako dobijamo samo tračak od onoga što se dešava, ali bolje išta nego ništa,“ piše Monbiot, koji je takođe pisac i politički aktivista.

Kao ilustraciju jaza između onoga kako se te grupe predstavljaju i šta su one zapravo, Monbiot navodi procurjela dokumenta Hartlend instituta iz Čikaga.

Dokumenta pokazuju da institut, koji vodi rat protiv nauke o klimatskim promjenama, finansiraju između ostalog, duvanske i kompanije za fosilna goriva i jedan od superbogate braće Kouk.

Za Pitera Glika, koji je otkrio dokumenta instituta, Monbiot kaže da je demokratski heroj i da ne treba da se izvinjava jer je učinio nešto dobro za društvo.

„Vjerujem da imamo pravo da znamo ko plaća za zastupanje u javnosti. Grupe koje sebe zovu tink-tenkovi (think thanks)a više liče na lobističke organizacije koje rade u ime korporacija ili multimilionera, postoje da bi pokušavale da mijenjaju javnu politiku. Osim malobrojnih izuzetaka, njihov rad uglavnom nije transparentan,“ piše Monbiot.

Propagirajte kontroverzu

On kaže da ovo otkriće odgovara scenariju koji je napisao konsultant Republikanske stranke Frenk Lunc 2002. „Ako javnost povjeruje da su naučna pitanja konačno utvrđena, njihovi stavovi o globalnom zagrijavanju će se promijeniti u skladu sa tim. Stoga, u debati morate nastaviti da forsirate nedostatak naučne izvjesnosti.“

Monbiot kaže da su Luncovu tehniku - propagirajte kontroverzu - među prvima primijenile duvanske kompanije i kreacionisti. Drugim riječima, insistirajte da još nije potvđeno da cigarete izazivaju rak pluća, da je prirodna selekcija snaga evolucije ili da fosilna goriva izazivaju klimatske promjene, i da obje strane te „kontroverze“ treba predavati u školama i plasirati u medijima.

Monbiot kaže da su Luncovu tehniku - propagirajte kontroverzu - među prvima primijenile duvanske kompanije i kreacionisti

Procurjela dokumenta pokazuju da je, zahvaljujući multimilijarderskim donatorima, institut naručio školski program o globalnom zagrijavanju, koji uči „to da li čovjek mijenja klimu, predstavlja veliku naučnu kontroverzu“ i „kontroverzno je da li je CO2 zagađivač“.

Dokumenta pokazuju da institut, koji tvrdi da je nezavisan, između ostalih finansiraju kompanije za proizvodnu uglja, Murray Energy, naftna kompanija Marathon i bivši lobista kompanije Exxon Rendi Rendol. Institut mjesečno isplaćuje hiljade dolara protivnicima teorije o globalnom zagrijavanju. Među govornicima na konferencijama instituta bili su i novinari britanskog „Sandej telegrafa“ Kristofer Buker i Džejms Delingpol.

Monbiot piše da je Buker na sva zvona hvalio konferenciju u svojoj kolumni u „Telegrafu“ ali da nije rekao da li je za to plaćen od instituta. Buker je, na insitiranje Monbiota u telefonskom razgovoru, na kraju priznao da je dobio honorar od hiljadu dolara, te da mu je plaćena avionska karta i hotelski smještaj.

Ne plaćamo vas da mislite nego da ponavljate

Organizacije koje se zalažu za uklanjanje regulative, smanjenje poreza za bogate i sličnu politiku koja ide naruku milijarderima, sebe nazivaju konzervativnim ili slobodnotržišnim tink-tenkovima.

Od kada je vrhovni sud ukinuo ograničenje za to koliko novca jedna osoba može dati za političku kampanju, milijarderi su uspostavili gotovo totalnu kontrolu nad politikom

Međutim, prema Dejvidu Framu, koji je nekada radio u jednoj takvoj grupi – American Enterprise Institute – one „sve više funkcionišu kao agencije za odnose s javnošću“. Poruke koje oni šalju svojim zaposlenima, kaže on, glasi „ne plaćamo vas da mislite, plaćamo vas da ponavljate.“

Profit zagađivača ili nemarnih kompanija i banaka te ogromno bogatstvo njihovih korisnika uveliko zavisi od regulative koju usvoji vlada. Monbiot kaže da se zato tink-tenkovi zalažu za malu vladu. Ako regulativa snažno brani javni interes, profit opada. Ako su pravila labava, profit raste. Milijarderi i velike firme kupuju uticaj da bi se izolovali od demokratske kontrole a izgleda da su tzv. tink-tenkovi važna komponenta te PR aktivnosti.

Monbiot upoređuje tink-tenkove na obje strane Atlantika sa radom komiteta za super-političku akciju (superPAK-ovi) u SAD.

Od kada je vrhovni sud ukinuo ograničenje za to koliko novca jedna osoba može dati za političku kampanju, milijarderi su uspostavili gotovo totalnu kontrolu nad politikom. On iznosi podatak da je 2011. samo 196 donatora obezbijedilo skoro 80 odsto novca koju si sakupili superPAK-ovi.

Zašto je Obama nemoćan

Prema Monbiotovom mišljenju, vodeći republikanski kandidati samo što nisu odustali od ideje mobilisanja podrške naroda. Oni umjesto toga koriste ogromne sume koje dobiju od milijardera da lansiraju napade na kredibilitet njihovih oponeneta preko TV reklama.

Ipak, piše u komentaru, više novca cirkuliše kroz 501c4 grupe - izuzete su od plaćanja poreza i navodno promovišu socijalno blagostanje – koje (za razliku od superPAK-ova) ne moraju da otkrivaju identitet svojih donatora.

„Novac pobjeđuje“, navodi Monbiot, i time objašnjava kako su republikanci osvojili toliko mjesta na izborima na sredini mandata. Zato Obama, uprkos obećanjima, izgleda nije u stanju da vlada u javnom interesu. Šta može reći bankama: „Učinite što vam kažem ili više neću uzimati vaš novac“? „Kako on može oporezovati milijardere kada su ga stegli za grlo?“ pita se Monbiot.

To je plutokratija, jasno i prosto. Borba za demokratiju je zapravo borba protiv bogataša i korporacija koje oblikuju politiku prema sopstvenim interesima. Prvi zadatak svih demokrata mora biti da traže da sve grupe koje nastoje da utiču na političke promjene moraju otkriti svoje finansijere, zaključuje Monbiot.

I novinari da objave interes

Monbiot ocjenjuje da su i novinari među onima koji bi trebalo da otkriju svoje interese.

Kaže da je u septembru otvorio registar u kojem prijavljuje svoje izvore prihoda, poklone i gostoprimstvo.

Nažalost, rekao je, iako je nekoliko novinara podržalo inicijativu, još nisu spremni da se uključe.

Navodi da postoji nepisano pravilo da bi novinari, kada su plaćeni ili dobiju skup poklon od nekoga, a potom pišu o toj osobi ili organizaciji, trebalo da objave koji je njihov interes. „U suprotnom ne znamo da li je novinar zauzeo stav pod uticajem velikodušnog gostoprimstva ili debelog honorara“.

Galerija