Izbjeglice u Turskoj su krenule juče ka evropskim granicama nakon što je jedan zvaničnik objavio da su prelazi otvoreni zbog eskalacije rata u Siriji. Trupe sirijske vlade, kojima pomaže Rusija, ubile su u četvrtak 33 turska vojnika.
Evropski zvaničnici su brzo odgovorili na direktnu prijetnju poništavanja sporazuma sa Turskom, kojim je zaustavljena migrantska kriza 2015-2016, kada je više od milion ljudi preko mora stiglo u Grčku i pješice prešlo preko Balkana.
Moskva i Ankara su razmijenile optužbe zbog napada na sjeverozapadu Sirije, najsmrtonosnijeg za tursku vojsku u posljednjih skoro 30 godina. Tursko finansijsko tržište je pretprjelo pad zbog izgleda da zemlja upadne u još dublju eskalaciju devetogišnjeg rata u Siriji, prenio je Rojters.
„Odlučili smo da više ne sprečavamo sirijske izbjeglice da se domognu Evrope preko kopna ili mora“, izjavio je za Rojters turski zvaničnik, koji je insistirao da ostane anoniman.
„Sve izbjeglice, uključujući Sirijce, sada mogu da pređu u Evropsku uniju“, rekao je taj zvaničnik, i dodao da su se policija i graničari povukli.
U roku od nekoliko sati, kolona od nekoliko desetina migranta je pješice u zoru krenula ka evropskoj granici. Jedan muškarac je nosio malo dijete u naručju. Drugi su išli taksijem.
„Čuli smo za to na televiziji“, rekao je Rojtersu avganistanski migrant Sahin Nebizade (16), iz grupe nagurane u jednom od tri taksija parkirana na autoputu.
„Živjeli smo u Istanbulu. Želimo da idemo u Jedrene, a potom u Grčku“, rekao je Nebizade prije nego što su se taksi vozila uputila ka sjeverozapadnoj provinciji Jedrene i graničnim prelazima sa Bugarskom u Grčkom, 200 km zapadno od Istanbula.
Turska provladina agencija Demiroren je objavila da je među migrantima bilo Sirijaca, Iranaca, Iračana, Pakistanaca i Marokanaca.
Grčka i Bugarska su saopštile da pojačavaju granice. Bugarski premijer je rekao da je mogućnost nove migrantske krize još veća prijetnja u trenutku kada se evropske države bore da odgovore na koronavirus.
Međutim, i EU i agencija UN za izbjeglice su primijetili da su izvještaji o bilo kakvim promjenama na granici i dalje nezvanični i da Ankara nije dala nikakvu formalnu objavu.
Građanski rat u Siriji se dramatično pogoršao posljednjih mjeseci iako je uveliko nestao sa dnevnog reda zapadnih država, navodi Rojters.
Milion izbjeglica je raseljen od decembra unutar Sirije blizu turske granice u teškim zimskim uslovima, što je možda najgora humanitarna kriza rata, u kojem je pola stanovništva ostalo bez krova nad glavom. Turska, u kojoj je već 3,7 miliona sirijskih izbjeglica, kaže da ih ne može više primiti.
Snage sirijske vlade, uz podršku ruske avijacije, pokrenule su ofanzivu za zauzimanje sjeverozapada, posljednje teritorije pod kontrolom pobunjenika, koje podržava Turska. Kako diplomatija, pod pokroviteljstvom Ankare i Moskve, ne funkcioniše, Turska nikad nije bila bliža direktnom sukobu sa Rusijom na bojnom polju, ističe Rojters.
Predsjednici Tajip Erdogan i Vladimir Putin su juče ujutro razgovarali putem telefona kako bi spriječili dodatno sukobljavanje. Kremlj je saopštio da su se saglasili da je potreban novi dogovor za sprečavanje sukoba u sirijskoj provinciji Idlib. Portparol Dmitrij Peskov je kazao da bi se Putin i Erdogan mogli sastati 5. ili 6. marta, objavila je agencija RIA novosti.
Bijes Ankare zbog napada u četvrtak povećao je mogućnost da Erdogan pokrene veliku operaciju protiv sirijske vojske, koju podržava Rusija.
Mogućnost nove migrantske krize izazvala je uzbunu u Evropi, koja od 2016. zavisi od Turske u zaustavljanju sirijskih izbjeglica.
Evropske države već razmatraju uvođenje ograničenja u borbi protiv koronavirusa.
„U vrijeme kada uvodimo stroži granični nadzor zbog koronavirusa, zamislite da dođe do priliva stotina hiljada migranta“, rekao je bugarski premijer Bojko Borisov, objavljujući mobilizaciju dodatnih policijskih snaga na granici sa Turskom. „Ne možemo to priuštiti“.
Erdogan je stalno prijetio da će otvoriti kapije da migranti krenu u Evropu, čime bi prekršio obećanje koje je Turska 2016. dala EU. Taj blok je juče poručio Ankari da očekuje da ona poštuje obaveze iz sporazuma, na osnovu kojeg je Brisel poslao milijarde eura pomoći.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je nakon hitnog sastanka ambasadora zemalja članica izjavio da saveznici osuđuju vazdušne napade sirijskog režima i Rusije u provinciji Idlib.
„Pozivam ih da prekinu ofanzivu, da poštuju međunarodno pravo i da podrže napore UN za postizanje miroljubivog rješenja“, rekao je Stoltenberg.
Osim što učestvuje u vazdušnom nadgledanju iznad Sirije, NATO nema direktnu ulogu u sirijskom konfliktu, ali su njegove članice duboko podijeljene oko pitanja turskih akcija u Siriji.
Savjet bezbjednosti UN sinoć je održao hitnu sjednicu posvećenu situaciji u Siriji.
Turska, godinama glavni saveznik pobunjenika koji se bore protiv sirijskog predsjednika Bašara al Asada, poslala je prošlih nedjelja hiljade vojnika i teško naoružanje u Idlib, gdje Asadove snage pokušavaju da zauzmu posljednje uporište pobunjenika i okončaju rat.
Erdogan je upozorio da će Turska potisnuti Asadove snage ukoliko se na povuku sa turskih osmatračkih položaja u tom regionu. Ujedinjene nacije i drugi su pozvali na hitnu obustavu vatre, ali tri runde pregovora između Ankare i Moskve nisu dovele do sporazuma.
Vazdušni napad u kojem je turska vojska ostala bez 33 pripadnika je njen najteži gubitak od napada kurdskih separatističkih gerilaca 1993.
Turski ministar odbrane je rekao da se napad desio uprkos koordinaciji sa ruskim zvaničnicima na terenu i da je nastavljen čak nakon oglašavanja uzbune poslije prvog udara.
Turski direktor za komunikacije Fahretin Altun je rekao da će, u znak odmazde, turske vazduhoplovne i kopnene jedinice otvoriti vatru na „sve poznate“ mete sirijske vojske.
Rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da turske trupe pogođene u granatiranju nije trebalo da budu u toj oblasti i da Ankara nije unaprijed obavijestila Moskvu o svojoj lokaciji. Jedan ruski poslanik je rekao da bi se turska vojna operacija punog obima loše završila za Ankaru.
Stejt department je saopštio da su SAD veoma zabrinute povodom napada na turske vojnike i da stoji „uz Tursku, našeg NATO saveznika“.
Infobox (Lead):
Bugarski premijer je rekao da je mogućnost nove migrantske krize još veća prijetnja u trenutku kada se evropske države bore da odgovore na koronavirus
Infobox (Boks): „U Evropi je ljepše“
Grčka i Bugarska, obje članice EU, poručile su da neće primati migrante.
Grčka je upotrijebila dimne bombe na nekim prelazima, dok je Bugarska poslala dodatih hiljadu pripadnika snaga bezbjednosti na granicu sa Turskom.
Migranti, od koji su neki nosili djecu i cegere, išli su putevima iz Istanbula i preko polja. Neki su nosili hirurške maske, očigledno da bi se zaštitili od koronavirusa.
Grčka, koja je bila glavna kapija za izbjeglice 2015. i 2016, poslala je dodatne policijske snage na sjevernu granicu i pojačala pomorske patrole oko svojih ostrva.
Na jednom kopnenom prelazu, policija je sprečavala prilaz desetinama osoba, uključujući porodice sa djecom, koje su se okupile na ničijoj zemlji između prelaza Pazarkule u Turskoj i Kastanies na sjeverozapadu Grčke.
„Oni neće ući u zemlju. Oni su neregularni migranti, nećemo ih pustiti“, izjavio je za Rojters zvaničnik grčke vlade.
Do noći su stotine stigle na prelaz Kastanies. Vlasti su zatvorile carinsku službu, rekao je zvaničnik ministarstva odbrane.
Ranije juče, više od 60 migranata, većinom iz Avganistana, stiglo je čamcima na ostrvo Lezbos, prenio je Rojters. Drugi brod sa oko 50 osoba došao je do ostrva Samos, saopštila je policija.
Britanska agencija piše da su jučerašnje scene na granicama oživjele sjećanja na migrantsku krizu 2015, kada je više od milion ljudi, pretežno sa Bliskom istoka i iz Azije, krenuo iz Turske prema zapadnoj Evropi, što je izazvalo teške sporove između vlada EU i podstaklo podršku ultradesničarskim strankama.
Sirijci koji su ulazili u autobuse u naselju Fatih u Istanbulu, žalili su se na ekonomske nedaće u Turskoj i izrazili nadu da će u Evropi izgraditi bolji život.
„Ovdje nema posla. U Turskoj uopše nije lijepo, u Evropi je ljepše“, rekao je Muhamed Abdulah (25) i dodao da želi da ide u Njemačku.
Bonus video:
