Medicinski radnici i visokorizični pacijenti najvjerovatnije će primiti vakcinu protiv COVID-19 do kraja godine, izjavio je direktor oksfordskog Instituta Džener, Edrijan Hil, koji učestvuje u razvoju vakcine u saradnji s farmaceutskom kompanijom AstraZeneca.
Dr Hil je potvrdio da će hitno odobrenje vakcine omogućiti da najugroženije grupe dobiju vakcinu dok je ona još uvijek u poslednjoj kliničkih fazi ispitivanja, prenosi Nedeljnik.
Nakon toga će uslijediti finalno odobrenje za masovnu upotrebu, što znači da bi ostatak populacije mogao da se vakciniše početkom 2021. godine.
Dr Hil predvodi naučni tim za razvoj vakcine. On je priznao da je u toku trka s vremenom, ali vjeruje da je zaista moguće da vakcinacija započne prije katoličkog Božića.
U toku je proizvodnja milijardu doza vakcine u deset pogona kompanije AstraZeneca širom svijeta.
“Bio bih jako iznenađen ako se pandemija ne bi primirila do kraja proljeća, barem u Britaniji… Doći ćemo do faze u kojoj ćemo imunitet krda postići putem vakcinacije”, izjavio je optimistično dr Hil.
Dvije faze uspešnog klinčkog ispitivanja potvrdile su da je oksfordska vakcina sigurna i da izaziva snažan odgovor imuniteta. Treća faza je u toku i prilično je poodmakla. U trećoj fazi ispitivanja potvrđuje se djelotvornost i bezbjednost vakcine, odnosno, utvrđuje se da li vakcina ima negativne posljedice po zdravlje učesnika studije. Ova faza obuhvata hiljade ispitanika i može trajati nekoliko godina.
Oko 10.000 dobrovoljaca uključeno je u ispitivanje vakcine u Velikoj Britaniji koje sprovodi Institut Džener. Uključeni su i dobrovoljci iz Brazila i Južne Afrike. Ispitivanja sprovode i partneri Instituta u Indiji i Sjedinjenim Američkim Državama.
Naredna kritična faza u procesu ispitivanja vakcine jeste “razotkrivanje” rezultata ispitivanja, kada će se analizirati rezultati istraživanja učesnika koji su primili pravu vakcinu u odnosu na dobrovoljce koji su primili placebo.
Sve do tada, niko od učesnika, pa čak ni članovi naučnog tima neće znati ko je primio vakcinu, a ko placebo.
Profesor Hil je istakao da je “razotkrivanje” stvar koja će biti sprovedena u bliskoj budućnosti, ali regulatorne agencije u različitim zemljama imaju različite zahtjeve koji se moraju ispuniti prije odobrenja vakcine.
Naučni tim planira da traži hitno odobrenje za ugrožene pacijente na osnovu privremenih rezultata, dok ispitivanja još uvijek traju.
“Privremena dozvola će se odnosti samo za hitnu upotrebu, a ne i za odobrenje za masovnu upotrebu”, nagalasio je dr Hil.
“Regulatorna tijela žele više podataka o sigurnosti i djelotvornosti vakcine prije nego što daju dozvolu za masovnu upotrebu. Prioriteti u ovoj zemlji su prilično jasni. Vakcinisaćemo najprije rizične osobe, a onda mlade, sposobne i zdrave osobe koje su manje rizične za razvoj teške infekcije COVID-19. Mislim da će to učiniti većina zemalja. Dakle, za ovu godinu tražimo odobrenje za hitnu upotrebu vakcine, za najugroženije, a zatim početkom sljedeće godine za sve ostale”, naglasio je dr Hil.
Medicinari i drugi radnici na udaru takođe bi imali prednost pri vakcinisanju na osnovu privremene dozvole.
Profesor Hil je sugerisao da bi podaci dobijeni na malom uzorku od tek 20 slučajeva mogli da ponude statistički značajne dokaze da je vakcina djelotovrona, ali da ni to možda neće biti dovoljno za odobrenje u svim zemljama.
Britanski list San je danas saopštio kako je osoblju londonskih bolnica rečeno da bude spremno za primanje prve serije vakcina koje su razvili Univerzitet u Oksfordu i kompanija AstraZeneca.
List prenosi da je zaposlenima bolnice, čije se ime ne navodi, rečeno da se pripremi za vakcinaciju “u prvoj nedjelji novembra”.
Oksfordska vakcina, koja se smatra najbližoj cilju u trci za zaštitu ljudi od koronavirusa, izazvala je dobar imunološki odgovor kod starijih ljudi, prenosi Fajnenšl tajms navode izvora upućenih u rezultate treće faze istraživanja.
Otkriće da vakcina stvara antitela i T ćelije i kod ljudi starijeg doba, izazvalo je opravdani optimizam među naučnicima koji rade na razvijanju vakcine.
Starost je jedan od glavnih otežavajućih faktora u borbi sa koronavirusom, piše FT, i dodaje da je poznato da imuni sistem slabi kako ljudi stare i da je ta činjenica plašila istraživače koji su mislili da će stariji ljudi teže stvarati antitijela ili da ih makar neće stvarati u dovoljnoj količini.
Ipak, podaci pokazuju da je imunološki odgovor starijih ljudi poslije primanja vakcine veoma dobar.
Ovakvi podaci ne garantuju da će vakcina biti efikasna u zaštiti starijih ljudi, dodaje FT, a takve garancije nećemo moći da dobijemo sve dok ne budu analizirani puni podaci ispitivanja za tu starosnu grupu.
Međutim, razloga za optimizam ima, a to će postati jasno kada podaci budu objavljeni i u medicinskim časopisima.
Džonatan Bol, profesor sa Univerziteta Notingem, rekao je da bi ovo mogao da bude dobar znak.
“Ako vakcina zaista pokazuje dobre rezultate kod starijih od 55 godina, onda je to veliko ohrabrenje”, rekao je Bol.
Očekuje se da će detalji ispitivanja uskoro biti objavljeni u nekom stručnom medicinskom časopisu, ali FT ne navodi o kojoj je publikaciji riječ.
Vakcina koju razvijaju AstraZeneca i istraživači s oksfordskog Univerziteta, smatra se vodećom u trci za proizvodnju vakcine protiv COVID-19.
Očekuje se da će ova vakcina biti jedna od prvih među velikim farmaceutskim kompanijama koja će dobiti odobrenje regulatornih tijela, zajedno s Pfizerovim i BioNTechnovim kandidatima.
Izvršni direktor AstraZeneca Paskal Soriot u junu je rekao da će vakcina najvjerovatnije pružati zaštitu oko godinu dana.
Vakcinu su razvili naučnici sa Univerziteta u Oksfordu, a u aprilu su je odobrili i u kompaniji AstraZeneca.
Britanski proizvođač ljekova do sada je potpisao nekoliko ugovora o snabdijevanju i proizvodnji vakcina s kompanijama i vladama širom svijeta.
Bonus video:
