Hoće li sve stalno poskupljivati

Bauk inflacije kruži svijetom

Ne čudi ako u naglom oporavku ekonomije nakon pandemije rastu i cijene. Ali, ako se tome dodaju „besplatan novac“ i veliki državni paketi pomoći privredi – onda i inflacija kuca na vrata

11169 pregleda 8 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Ekonomisti bez većih briga prate trenutne stope poskupljenja u procesu povratka svjetske ekonomije na staro. Nove okolnosti su uzrokovale i veću potražnju – pa tako i veću cijenu energenata, sirovina, a i čitav lanac dostave još ne radi kako treba. Što se toga tiče, izvjesno je da će u dogledno doba ponuda narasti – a cijene opet pasti.

Ali kad se tome već pribroje čak negativne kamate cenralnih banaka kako bi plasirale novac, onda su prognoze složenije. Američke Federalne rezerve – tamošnja centralna banka – najavile su da će sljedeće godine u dva koraka povećati eskontnu stopu što je izazvalo paniku među špekulantima na berzi koji su se naučili na poplavu državnog novca, ali bez pada njegove vrijednosti.

Tomas Majer iz ekonomskog instituta „Flosbah fon Štorh“ u Kelnu odavno negoduje zbog niske kamatne stope Evropske centralne banke. On ne misli da je panika među špekulantima na berzi opravdana, ali i ovaj put upozorava da „stari mehanizmi“ kojima centralne banke mogu obuzdati inflaciju – više ne funkcionišu jer su ispucani, piše Majer u komentaru za list Velt.

„Evropska centralna banka ne može da uvede više referentne kamatne stope bez ugrožavanja stabilnosti visoko zaduženih zemalja kao što je Italija“, upozorava i Gabrijel Felbermajer iz Instituta za svjetsku ekonomiju u Kilu.

A kad se sve zbroji, to znači da ćemo morati da naviknemo na višu stopu inflacije. Taj institut procjenjuje da će ove godine ona biti 2,6 odsto, najviša još od 2008. ali ni to nije kraj: „Moraćemo da se naviknemo na porast cijena čak i kad prođu efekti pandemije.“

Najveće upumpavanje novca u istoriji

Fridrih Hajneman iz Centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu se takođe pomalo brine i to iz više razloga. Prvi je psihološki: posebno u SAD već mnogi vjeruju da dolazi inflacija – a kada ljudi vjeruju, onda inflacija i dolazi. A onda, kad je stopa inflacije u SAD trenutno dostigla čak pet odsto, prijeti ulazak u začarani krug.

„Tih pet odsto inflacije u SAD je zaista bilo pravi šok. Znamo da su cijene i plate u SAD mnogo fleksibilnije nego u Evropi pa je tako i stopa poskupljenja mnogo snažnije reagovala na oporavak konjunkture. Ali tako visok postotak je ipak bio iznenađenje“, kaže Hajneman.

Drugi razlog je još ozbiljniji: ovog marta su SAD odlučile da se upuste u najveći paket obnove ekonomije u istoriji te zemlje u visini od 1,9 biliona dolara – to je osam odsto BDP-a te zemlje. Takva gomila novca će neminovno uticati i na njegovu vrijednost.

„Bajdenova vlada stvara dugove brzinom kakva se nije vidjela nikad u doba mira. A Federalne rezerve još uvijek nude nulte kamate kako bi uopšte mogli da se finansiraju istorijski visoki deficiti“, konstatuje Hajneman.

To se u određenoj mjeri može videti i u Evropi, ali „evropski ministri finansija su kod novih dugova još uvijek male bebe u poređenju s američkom ministarkom finansija Jelen. Ta mješavina zaduživanja, otkupa vrednosnih papira od centralne banke i nula posto referentne stope je u SAD već tako ekstremna da onda dolazi do neugodnog iznenađenja inflacije.“

Što prije počnu…

U svakom slučaju, već raste pritisak na centralne banke neka smire prijeteću inflaciju, pogotovo kad je riječ o otkupu hartija od vrijednosti. No tržište novca je već postalo pravi "zavisnik" od jeftinog novca centralnih banaka. Već smanjivanje te doze bi moglo uzrokovati šok na tržištu novca.

„To je veliki problem“, priznaje Hajneman. „U Evropi, SAD i Japanu se decenijama smatra da su centralne banke jemstvo stabilnosti banaka, tržišta dionica i država. Do sad je sve išlo dobro jer već decenijama nismo niti imali neki pravi udar inflacije. Možda je to sad ispit, jesu li centralne banke stvarno još slobodne i nezavisne da se bore za stabilnost cijena. Imam dilema i kad je u pitanju Evropska centralna banka, i Federalne rezerve, mada iz različitih razloga“, kaže ekonomista iz Manhajma.

Jer Sjedinjene Države sebi ne mogu da dopuste nagli i trajni pad vrijednosti na berzama jer će tako ugroziti ne samo privatni imetak, nego i tamošnje penzione fondove. A Evropa ne može da priušti visoke kamate bez opasnosti za zemlje koje grcaju u dugovima kao što je Italija i koje „potpuno vise na kiseoničkoj boci negativnih kamata Evropske centralne banke“, kaže Hajneman.

Ta zavisnost se još povećala u doba pandemije tako da centralne banke stvarno mogu doći u situaciju da bukne inflacija – i da nemaju nikakve instrumente da je obuzdaju.

Ipak, šanse ima – ali treba i pameti i odlučnosti. I treba početi odmah, i u Evropi i u SAD. „Što prije centralne banke počnu da pripremaju tržište na izlazak iz ekstremne ekspanzije, to će lakše izbjeći da kasnije moraju 'do daske' da stisnu kočnicu“, kaže ekonomista.

Rješenje se čini logičnim i jednostavnim: upravo ovi paketi konjunkturne pomoći treba da zamene to vještačko održavanje niskih kamata kod zaduženih zemalja. Sad je pravi trenutak: Evropska komisija je upravo počela da šalje prve milijarde iz paketa od 750 milijardi pomoći za oporavak od pandemije u države članice. „Neće biti boljeg trenutka da Evropska centralna banka ukine tu drogu zvanu nula odsto kamata“, zaključuje Hajneman.

Preporučujemo za Vas