Šefovi diplomatije NATO-a proslavili su juče 75. godišnjicu Alijanse uz upozorenja da je prijetnja od Rusije velika kao i uvijek i zabrinutost zbog zastoja američke pomoći za Ukrajinu.
“Najveće bitke NATO-a tek dolaze i moramo biti spremni za njih”, rekao je litvanski šef diplomatije Gabrielius Landsbergis novinarima u sjedištu NATO-a u Briselu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je 32 države članice NATO-a da obezbijede njegovoj zemlji nove dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, posebno američke rakete “patriot”.
“Nije mi bila namjera da pokvarim rođendansku zabavu, ali sam morao u ime Ukrajinaca da prenesem otjrežnjuću poruku o stanju ruskih vazdušnih napada na moju zemlju”, rekao je Kuleba na konferenciji za novinare.
On je rekao da su se ministri NATO-a saglasili da identifikuju i pronađu sisteme vazdušne odbrane u svojim arsenalima da ih pošalju Ukrajini.
Ukrajinski šef diplomatije je rekao da ideja o fondu od 100 milijardi za Ukrajinu može uspjeti samo ako sve članice budu obavezne da daju doprinos
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su Sjedinjenim Državama, gdje je paket pomoći za Ukrajinu u vrijednosti od oko 60 milijardi dolara blokiran u Kongresu, više nego ikad potrebni njeni saveznici, u trećoj godini sukoba u Ukrajini.
“Evropi je potrebna Sjeverna Amerika za njenu bezbjednost. Istovremeno, Sjevernoj Americi je potrebna Evropa. Evropski saveznici imaju vojske svjetske klase, ogromne obavještajne mreže i jedinstven diplomatski uticaj, uvećavajući američku moć”, rekao je na ceremoniji.
Stoltenberg je rekao da NATO “nije i neće biti strana” u ukrajinskom sukobu.
“Nemamo nikakve planove za slanje trupa NATO u Ukrajinu, nije bilo takvih zahtjeva”, dodao je.
Evropski lideri su zabrinuti za budućnost alijanse ako Donald Tramp pobijedi aktuelnog predsjednika Džoa Bajdena na novembarskim izborima u SAD.
Rojters je prenio da su NATO ministri počeli da prave planove kako bi se zaštitili od bilo kakvog smanjenja američke podrške ako se Tramp vrati u Bijelu kuću.
Stoltenberg je takođe predložio osnivanje fonda od 100 milijardi eura za podršku vojsci Ukrajine tokom pet godina, što je naišlo na pomiješane odgovore u alijansi, koja odluke donosi konsenzusom. Mađarska je najavila protivljenje, a druge članice su upozorile na dupliranje bilateralnih i napora EU za pomoć Ukrajini.
Ukrajina je juče podržala tu ideju, ali je saopštila da ona nema nikakvu šansu bez obaveznih doprinosa.
Šef diplomatije Kuleba je rekao da je NATO imao poteškoća da prikupi i puno manje sume.
“Drugim riječima, prema sadašnjem modelu finansiranja, ta inicijativa ima nulte šanse. Zato što ne mogu prikupiti ni 500 miliona, a ovdje bi trebalo da sakupe 20 milijardi”, rekao je Kuleba.
Međutim, ako bi sve članice bloka bile obavezne da daju doprinos, dodao je, plan bi mogao “postojati i ima šanse da bude sproveden”.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je dodatna pomoć hitno potrebna Ukrajini i dodao da je poruka saveznika u Briselu jasna - glasanje Kongresa SAD o pomoći Ukrajini ne može se dogoditi dovoljno brzo.
On je novinarima u Briselu rekao da je podrška Ukrajini posebno važna zato što Kina, Sjeverna Koreja i Iran pomažu Rusiji da izgradi vojno-industrijsku bazu.
Kremlj je juče saopštio da su Rusija i NATO sada “direktno sukobljeni” zbog proširenja alijanse.
Dvije nove članice, Finska i Švedska, pridružile su se u direktnom odgovoru na invaziju na Ukrajinu.
Bonus video:
