Mašući velikom grafikom kao rekvizitom ispred Bijele kuće, Donald Tramp je predstavio svoj novi plan o carinama kao jednostavan: “Recipročno - to znači, oni to rade nama, mi to radimo njima. Vrlo jednostavno. Ne može biti jednostavnije od toga.”
Međutim, metoda koja je korišćena za izračunavanje najvažnijih brojeva u međunarodnoj trgovini, politici i ekonomiji šokirala je neke od vodećih svjetskih stručnjaka.
Matematika je, kako navodi agencija Rojters, na prvi pogled jednostavna: uzme se trgovinski deficit SAD u robi sa nekom zemljom, podijeli se sa izvozom te zemlje u SAD i pretvori u procenat; zatim se ta cifra prepolovi da bi se dobila “recipročna” američka carina, s minimalnom stopom od 10%.
Tako su vulkansko australijsko teritorijalno ostrvo Hird i nenastanjena ostrva Mekdonald na Antarktiku završila sa carinom od 10%. Moglo bi se reći da su pingvini dobro prošli.
Međutim, Madagaskar - jedna od najsiromašnijih zemalja svijeta, sa BDP-om od nešto više od 500 dolara - suočava se sa carinom od 47% na skromnih 733 miliona dolara izvoza vanile, metala i odjeće koje je prošle godine ostvario sa SAD.
“Vjerovatno niko tamo ne kupuje Tesla vozila”, rekao je za Rojters Džon Denton, predsjednik Međunarodne trgovinske komore za Rojters, ironično aludirajući na nemogućnost Madagaskara da udovolji Trampu kupovinom luksuznih američkih proizvoda.
Madagaskar nije usamljen: gruba primjena ove formule na siromašnije ekonomije koje jednostavno ne mogu da priušte veći uvoz iz SAD neizbježno vodi ka visokim “recipročnim” stopama - 50% za Lesoto u južnoj Africi, 49% za Kambodžu u jugoistočnoj Aziji.
Sa druge Australija, koja bilježi deficit u trgovini sa SAD, poput Velike Britanije podložna je samo minimalnoj stopi od 10 procenata.
Ovakav pristup je problematičan iz više razloga, a prventsveno zbog toga što u velikoj mjeri pojednostavljuje uzroke trgovinskih deficita. Ekonomisti tvrde da ovakva računica ne uzima u obzir specifičnosti komercijalnih veza s drugim državama.
“Taj pristup je toliko pun grešaka, da je teško znati odakle početi”, rekao je za agenciju AFP ekonomista Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade. On posebno naglašava da kalkulacije uzimaju u obzir samo razmijenjenu robu, izostavljajući usluge.
Ekonomisti su ocijenili da je metodologija američke administracije duboko pogrešna sa ekonomske tačke gledišta i da neće uspjeti u svom deklarisanom cilju da “svede bilateralne trgovinske deficite na nulu”. Dodali su da, uprkos tvrdnjama Bijele kuće da “carine funkcionišu”, trgovinske bilanse određuje niz ekonomskih faktora, a ne samo visina carina.
Tomas Sampson, vanredni profesor ekonomije na Londonskoj školi ekonomije, kazao je za “Fajnenšl tajms” da carine ne mogu ukloniti osnovni makroekonomski uzrok američkog trgovinskog deficita. “Sve dok SAD ne štede dovoljno da finansiraju sopstvene investicije, moraće da pozajmljuju od ostatka svijeta. A to znači da moraju imati trgovinski deficit. Carine tu logiku ne mijenjaju”.
Ekonomisti takođe kritikuju Trampovu opsesiju smanjenjem bilateralnih trgovinskih deficita na nulu kao ekonomski nepismenu, budući da će uvijek postojati proizvodi koje je nemoguće ili ekonomski neisplativo proizvoditi unutar svake zemlje - na primjer, SAD ne mogu da uzgajaju banane.
Oleksandr Šepotilo, ekonometričar sa Univerziteta Aston u Birmingemu, rekao je da upotreba ekonomskih formula samo daje dokumentu američke administracije “izgled da je povezan s ekonomskom teorijom”, ali da je zapravo u potpunosti odvojen od stvarnosti trgovinske ekonomije. “Formula vam daje visinu carine koja bi smanjila bilateralni trgovinski deficit na nulu. To je sulud cilj. Ne postoji ekonomski razlog da svaka zemlja ima izbalansiranu trgovinu sa svakom drugom zemljom”, rekao je on.
Rezultat uvedenih carina, prema mišljenju Džona Springforda, ekonomiste za trgovinu u Centru za evropske reforme, neće biti eliminacija trgovinskih deficita, već nanošenje štete i američkim potrošačima i siromašnijim zemljama. “Ovo je recept za udaranje po siromašnijim zemljama koje imaju velike trgovinske suficite sa SAD, a ne za eliminaciju američkih trgovinskih deficita s njima. Njihovi suficiti će se samo preusmjeriti ka drugim siromašnim zemljama koje proizvode majice i potrošačku elektroniku”, rekao je Springford za FT.
“Takođe će nanijeti štetu američkim potrošačima, jer je stepen prenosa carina na cijene veći nego što administracija tvrdi. A jačanje dolara će dodatno neutralisati efekte carina, jer će otežati izvoz iz SAD. Ukratko, ovo je i glupo i štetno”.
Bonus video:
