Veći broj i brže deportacije odbijenih tražilaca azila — to Evropska unija ubuduće želi da postigne prije svega na tri načina: prvo, postupci deportacije unutar EU trebalo bi da postanu efikasniji tako što će se negativne odluke o azilu međusobno priznavati i moći sprovoditi u svakoj članici Unije. Drugo, osobama koje su dužne da napuste zemlju trebalo bi se ujednačeno smanjivati naknade ako ne sarađuju. Takođe bi trebalo produžiti moguće zadržavanje u pritvoru radi deportacije.
I treće: politički je otvoren put za uspostavljanje centara za deportaciju u trećim državama. Tamo bi mogli da se šalju odbijeni tražioci čija deportacija inače ne uspijeva, na primjer zato što ih matična zemlja ne prihvata nazad. Formalna saglasnost država članica i Evropskog parlamenta još uvijek nedostaje.
Uredba o vraćanju time je ključna dopuna reforme sistema azila Evropske unije, koja 12. juna u potpunosti stupa na snagu. Naime, prošle godine je samo svaki četvrti odbijeni podnosilac zahtjeva za azil (28 odsto) zaista napustio EU. „S novim pravilima konačno imamo veću kontrolu nad time da se vraćanja dosljedno sprovode. To je ono što građani očekuju — i to im isporučujemo“, kaže nadležni evropski komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner.
Njemački ministar želi partnerske države do kraja godine
Savezni ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) već je najavio da Njemačka želi zajedno sa grupom članica EU – među njima Austrijom, Danskom i Grčkom – da do kraja godine sklopi sporazume s trećim zemljama o uspostavljanju centara za deportaciju. Konkretnih odluka još nema. Kao mogući partneri često se pominju zemlje kao što su Ruanda, Libija, Mauritanija, Uzbekistan i Etiopija.
Holandija je već dogovorila uspostavljanje takvog centra s Ugandom. Prije toga je Italija već sklopila sličnu saradnju s Albanijom. Nedugo nakon što su prvi ljudi stigli u centre u Albaniji, projekat je privremeno morao da bude obustavljen zbog pravnih poteškoća.
Evropski sud pravde (EuGH) je u svom pravnom mišljenju iz aprila zaključio da sporni italijanski deportacioni centri u Albaniji ne krše evropsko pravo – međutim, pod uslovom da ljudi tamo i dalje imaju pravnu pomoć i jezičku podršku, kao i mogućnost da održavaju kontakt sa svojom porodicom i nadležnim institucijama.
Porodice s djecom mogu da završe u centrima
Portparolka za unutrašnju politiku evropskih socijaldemokrata, Brigite Zipel, kritikuje da za deportacione centre u trećim državama „ne postoji obavezujući pravni okvir, a samim tim ni garancija za poštovanje osnovnih prava“.
„Takav odnos prema ljudima nije u skladu s njemačkim Ustavom, evropskom Poveljom o osnovnim pravima i principima pravne države“, smatra poslanica Evropskog parlamenta.
Prema novim pravilima, ljudi iz EU mogu biti deportovani u države s kojima nemaju nikakvu vezu. I porodice s djecom mogu da završe u tim centrima – što je, kako stoji u uredbi, krajnja mjera i treba da traje što kraće.
Smanjenje naknada i duži pritvor radi deportacije
Mnogo toga za Evropu zavisi od toga da li će ovom uredbom ljude bez prava na azil uspjeti da podstaknu na saradnju – i jedinstvenim pravilima zatvoriti praznine koje omogućavaju izbjegavanje napuštanja zemlje.
U slučaju nedostatka saradnje, predviđene su mjere poput smanjenja naknada ili oduzimanja ličnih dokumenata. Takođe, dozvoljeno trajanje pritvora radi deportacije trebalo bi da se ujednačeno poveća na 24 mjeseca – uz mogućnost dodatnog produženja od šest mjeseci, posebno za osobe koje se smatraju bezbjednosnim rizikom.
Praktični instrumenti ili širenje panike?
Ova uredba državama-članicama konačno daje praktične instrumente, kaže Lena Dipon (CDU), portparolka za unutrašnju politiku poslaničke grupe Evropske narodne partije:
„Jasna obaveza saradnje za osobe koje moraju da napuste zemlju, bolje korišćenje evropskih informacionih sistema, efikasnije zabrane ulaska i jasan pravni okvir za vraćanja u saradnji sa trećim državama.“
S druge strane, prema mišljenju socijaldemokratske poslanice Zipel, ovaj dogovor je znak da EU, „uprkos smanjenom broju dolazaka, popušta širenju panike desnice u Evropi“. To znači „drastično pogoršanje prava pogođenih osoba. Jer se svi oni de fakto tretiraju kao kriminalci“.
Ako Evropski parlament i Savjet EU još formalno odobre dogovor, nova pravila o deportaciji mogla bi da stupe na snagu u roku od 18 mjeseci. Mogućnost centara za deportaciju u trećim državama mogla bi da se primijeni i ranije – pod uslovom da se pronađe dovoljan broj zemalja spremnih da prime migrante.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
