BENEFITI I OPASNOSTI UPOTREBE BESPILOTNIH LETJELICA

Dronovi pružaju neslućene mogućnosti

Prednosti upotrebe drona su prvenstveno tehničke, ekonomske, socijalne i ekološke, s obzirom da je njihov električni pogon ekološka komponenta koja je vrlo popularna u svim oblastima, kaže Igor Delević, koji je na FSKL odbranio magistarski rad na ovu temu.
134 pregleda 3 komentar(a)
08.02.2019. 02:13h

Bespilotne letjelice sa daljinskom kontrolom, poznatije kao dronovi, mogu da ponude mnogo više mogućnosti nego što biste pomislili. 

Kakvi su benefiti koje donosi primjena dronova, a istovremeno koje su moguće opasnosti, bile su teme koje je obradio Igor Delević u svom magistarskom radu “Izazovi primjene drona u vazdušnom prostoru Crne Gore”. 

Delević, koji je inače oficir avijacije u MUP-u Crne Gore, je na Fakultetu za saobraćaj, komunikacije i logistiku u Budvi (FSKL) odbranio je ovaj rad, za koji mu je komisija dala najveću ocjenu, naglasivši da on može da posluži kao inspiracija za primjenu drona u mnogim oblastima.

Delevic FSKL
Delevic FSKL

“Prednosti upotrebe drona su prvenstveno tehničke, ekonomske, socijalne i ekološke, s obzirom da je njihov električni pogon ekološka komponenta koja je vrlo popularna u svim oblastima“, kazao je Delević.

„Najzanimljivije oblasti primjene su geodezija, poljoprivreda, inspekcija infrastrukturnih objekata, dostava pošiljaka dronovima“, objašnjava on. „Na primjer, u šumarstvu dronovi mogu da daju precizne podatke za velike površine o broju i zdravlju drveća i mogu se vršiti zapreminski proračuni biomase  na nekom području“.

Razvoj drona u svijetu je otišao toliko daleko da je eksperimantalno obavljen i prevoz ljudi pomoću ove bespilotne letjelice.

„U Kini je napravljen dron koji je prevezao čovjeka, a ta letjelica je veličine jednog manjeg automobila“

Trenutna zakonska legislativa koja reguliše upotrebu bespilotnih letjelica u Crnoj Gori zasniva se podzakonskom aktu koji je donesen u februaru ove godine.  Tak akt definiše operacije bespilotnim letjelicama koji imaju težinu u polijetanju do 20 kg i definisane su tri kategorije područja na kojima se mogu vršiti operacije. 

Delevic FSKL
Delevic FSKL

„Za sada su sama tehnologija i broj operatera na početnom nivou, ali očekuje se da će se iz dana u dan broj operatera sve više povećavati i da ćemo u dogledno vrijeme dočekati da nam dron dostavi pošiljku na kućnu adresu“, kaže Delević.

Pojava dronova, sa druge strane, donosi i određene opasnosti kao što su  nepravilno ili nestručno korišćenje u legalnim okvirima, ali i nelegalna upotreba u kriminalne svrhe, kaže Delević. 

„Dronovi se mogu koristiti za krijumčarenje preko granice, nelegalnu špijunažu i nelegalno raspolaganje tim podacima koje prikupe dronovi“.

Nestručna upotreba može da dovede i do nesreća. Naime, u svijetu su se dešavali sudari drona sa drugim letjelicama ili ljudima i objektima na zemlji. To je biulo posebno izraženo na aerodromima visoke frekvencije.

„Jedan od najpoznatiojih slučajeva koji je javnost ispratila je blisko približavanje drona jednom avionu koji je letio na liniji Ženeva-London, nedaleko od aerodroma Hitrou“.

Na kraju, Delević kaže da je izuzetno zadovoljan time što je magistrirao upravo na FSKL, jer su kadrovi na tom fakultetu izuzetno stručni i pružili su mu veliku prdršku tokom izrade magistartskog rada.

Revolucionarni dronovi izrađeni u Crnoj Gori

Dronovi koje je Delević izložio tokom odbrane magistarskog rada su djelo domaće pameti. 

„Radi se o revolucionarnim poduhvatima kompanije M-Code iz Podgorice, koja okuplja grupu inženjera koji žele da daju svoj doprinos nauci i razvoju tehnologije u Crnoj Gori time što su kreirali bespilotne letjelice koje imaju sopstvene autopilote i softvere koji njima upravljaju i prikupljaju različite podatke“. 

Delevic FSKL
Delevic FSKL

Jedan od ovih dronova je prva eksperimentalna letjelica koja je letjela u Crnoj Gori. Zbog naprednog softvera koji omogućava obavljanje više različitih zadataka, ona je više od drona, i treba da zasluži pažnju naše cjelokupne naučne javnosti“

Galerija