Svake godine u Srbiji se proda preko 80.000 tona odeće - 12 kilograma garderobe po osobi - pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine. A to je mnogo.
„Utvrdili smo da svaki ispitanik ovog istraživanja jedne farmerke u proseku nosi godinu dana", rekla je Ivana Jovčić, izvršna direktorka centra na panelu „Da li naša odeća uništava planetu".
Iako se ljudi polako osvešćuju po pitanju toga kako odeća zagađuje prirodu, retko se zapitaju gde ona završi kada je bacimo i kakve posledice ima po životnu sredinu, odnosno po zdravlje.
- Kako su deda i baka koji nose tuđu zaboravljenu odeću postali zvezde Instagrama
- Šta sve trpe tekstilne radnice u Srbiji da bi zadržale posao
- Da li će modna industrija preživeti koronu
Šta se najviše kupuje, a šta bi trebalo da kupujemo
Odeća koja se najviše kupuje u Srbiji su hulahopke i čarape , bokserice, gaćice, majice i potkošulje.
Ovi odevni komadi se prave od jeftinih materijala, pre svega od poliestera (plastike), zbog čega uglavnom imaju kratak rok korišćenja.
„Majica se razvuče, na njoj se pojave rupice", opisuje Jovičić i dodaje da takva odeća šteti planeti baš kao plastična boca ili kesa.
I obuća zagađuje prirodu.
„Gumeni đon jedne patike u zemlji se razlaže i do 400 godina", kaže ona.
Savetuje da tokom kupovine odeće obavezno na etiketi proverite sastav, jer pamuku ili vuni treba manje vremena da se razlože.
Šta je to „brza moda"
Termin brza moda često se upotrebljava kada je modna industrija u pitanju.
To su modni brendovi koji godišnje prave 15 ili 20 kolekcija na godišnjem nivou.
„To je odeća lošijeg kvaliteta, koja se posle nekoliko nošenja razvuče, izgubi boju i završi u đubretu".
„Hiperprodukcija zapravo predstavlja brzu modu", kaže Jovičić.
Dunja Jovanović, jedna od autorki F.fm podkasta o održivoj modi koja je i moderirala panel, rekla je da čitava modna industrija funkcioniše na taj način.
Svi brendovi u kojima kupuje većina ljudi iz Srbije proizvode i do 52 kolekcije godišnje, kazala je.
Kupovina u prodavnicama odeće „iz druge ruke"- da li to pomaže
Sanja Nikolić iz Beograda za sebe kaže da je ranije bila kupoholičarka „koja se odricala dosta toga kako bi sebi kupila neku stvar", da bi kasnije shvatila da joj one nisu preko potrebne.
Na dvomesečnom putovanju je uvidela da može da funkcioniše sa jednim koferom garderobe, što joj je dalo ideju da na Instagramu pokrene prodaju odeće „iz druge ruke" (Second Hand).
„Moj pristup se razlikuje po tome što moj profil nije samo mesto zarade, već mesto gde zajedno nešto radimo nešto lepo i korisno za planetu", kaže Nikolić za BBC na srpskom.
Sanja primećuje da broj onlajn prodavnica poput njene raste, što ukazuje da odeća iz „druge ruke" polako postaje popularna u Srbiji.
„Navikli smo se na hiperkonzumerizam, navikli su nas brendovi brze mode da kupujemo brzo, ali i da brzo bacimo te stvari", kaže Sanja.
Šta možemo da uradimo
Vladimir Đurđević, klimatolog i vanredni profesor na grupi za meterologiju Fizičkog fakulteta, kaže da je modna industrija u vrhu zagađivača prirodne sredine.
Smatra da svaki problem sa zagađenjem treba da se rešava na mestu gde ono nastaje, jer jedanput kada se ono ispusti u životnu sredinu, vrlo teško ga je pronaći.
„Treba da se uspostavi kontrola na koji način se proizvodi, koliko se upotrebljava, a ne da nekim akcijama nakon (zagađivanja) pokušavamo da smanjimo negativne efekte", rekao je profesor Đurđević na panelu.
Dodaje da treba da promenimo naše navike i da „garderobu ne koristimo jednokratno".
S njim se slaže i Jovičić koja kaže da je deo rešenja svakako manja kupovine garderobe.
„Kupovinom nećete doći do održivosti", kaže ona.
Takođe, Jovičić kaže da treba omogućiti ljudima da odvoje tekstilni otpad od ostalog, kao što je to na primer ambalažni otpad.
Napominje da treba unaprediti i sistem poklanjanja odeće, jer „odeće ima previše u velikim gradskim centrima", što nije slučaj sa malim lokalnim samoupravama.
„Treba je distribuirati tamo gde je potrebnija", kaže Jovičić.
I Sanja smatra da treba dobro razmisliti pre kupovine i zapitati se da li nam je taj komad odeće zaista potreban.
Savetuje da se ne kupuje samo zato što je nešto sniženo ili jeftino i da ako već kupujete, to radite u prodavnicama polovne odeće ili odnesite staru haljinu kod krojačice da vam je „osveži".
„Ako vam se nešto više ne nosi nemojte bacati, poklonite nekom ili prodajte na nekom sajtu. Možete nekog učiniti srećnim, a možete i da nešto zaradite", savetuje Sanja.
Kako modni dizajneri prikazuju kreacije van piste tokom pandemije:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
