Osuđenik koji je proveo nešto manje od dva meseca u zatvoru u Bijelom Polju zbog optužbi za tuču bio je izložen brutalnom zlostavljanju i višestrukom silovanju od strane cimera iz pritvorske ćelije, što je dovelo do potvrđivanja optužnice za pet teških krivičnih djela protiv V. A.
U sudskim spisima piše da je oštećeni komandiru prijavljivao napade, ali je pod prijetnjama to povlačio, a nije smio da promijeni ni zatvorsku sobu - jer mu je silovatelj poručivao da svoje ljude ima svuda.
Prema navodima iz predmeta, oštećeni je u tamošnjem zatvoru boravio od 26. avgusta 2024. do 22. oktobra 2024. godine, a odmah po dolasku bio je smješten u ćeliju sa sedam ili osam drugih zatvorenika, uključujući i V. A.
U sudskim dokumentima navodi se da je prvih desetak dana proteklo bez incidenata, a oštećeni je opisan kao mirna i povučena osoba, koja je u tom periodu cimerima kuvala kafe i obavljala sitne poslove.
Situacija se potom drastično pogoršala.
“Prvih 10 dana njegovog boravka u zatvoru proteklo je bez ikakvih problema, inače je bio miran, povučen, ćutljiv i poslušan, kuvao im je kafe, dočekivao doručak i sve što je trebalo. Poslije otprilike 10-ak dana dok je čistio pločice koji zadatak mu je dao V. A. prišao mu je V. i udario ga rukom u predjelu vrata i rekao da to jače i bolje čisti. Tada su u sobi bili i ostali zatvorenici, međutim, niko od njih nije vidio taj udarac”, citiraju tužioci riječi oštećenog.
Ispričao je da su nedugo zatim ostali zatvorenici otišli u šetnju, a da je sada okrivljeni rekao da ostaje s njim da malo trenira, nakon čega je počeo krvnički da ga tuče.
“Poslije toga, više puta ga je tukao i to rukama po glavi, rukama u predjelu leđa, rebara, i sve to u djelove tijela gdje mu ne bi ostajale masnice da ostali vide. Jedne prilike dok je čistio WC izudarao ga je tako jako u predjelu leđa i rebara da nije sedam dana mogao da ustane iz kreveta. Ni tada komandirima nije rekao da ga je V. izudarao, niti se žalio ostalim zatvorenicima.”
Nakon 15 dana, dodaje se u tekstu, prvi put ga je silovao u toaletu.
“Rekao mu je ‘Nemoj V. molim te, greota je’, kumio ga, ali kada mu je rekao da će da ga prebije...”, piše u dokumentu bjelopoljskog Višeg suda.
Rekao je da je odmah potom “zakucao na vrata, pozvao komandira i došao je jedan sprovodnik”, kome je ispričao šta mu je taj osuđenik uradio.
“Međutim, niko ništa nije preduzeo i on je nastavio da bude u sobi sa A. Kada se vratio u sobu nakon što je komandiru rekao šta mu je A. uradio, sa A. nije imao problema, samo mu je rekao da je špijun i pljunuo ga kada su izašli komandiri.”
Dodaje se da ga je V. A. nakon dva dana “fino zamolio” da komandirima kaže da je sve slagao, a ovaj mu je zauzvrat rekao da ga neće više dirati..
“Rekao mu je i da mu je bitno samo da ovo ne dođe do suda, a da ga neće više dirati. Iz straha od V. odlučio je da kaže komandirima da je slagao, odnosno, da porekne što je ispričao... samo da ga više ne bi dirao. Bilo ga je strah da ode i u druge ćelije jer mu je govorio da ima svoje ljude, koji će ga tamo dočekati i slomiti i da će mu tamo biti pakao, gore nego sa njim u sobi.”
Tužiocima je ispričao da je desetak dana potom sve bilo mirno, da zaista nije imao problema sa V. ali da je nakon tog vremena “on nastavio da ga udara rukama po glavi”:
“Ne zna ni sam koliko je udaraca primio, a on je ponovo ćutao, jer je mislio da će ga njegovi prebiti, pa nije smio da traži da ga premjeste u drugu sobu, a nije bio spreman psihički da bude u samici.”
Nakon što se ipak odvažio da cimerima kaže da će tražiti premještaj, V. mu je poručio - “Ajmo u WC”, pokazujući mu rukom u tom pravcu. Odmah je, kaže, znao, šta ga tamo čeka...
Uslijedilo je novo silovanje...
“... Pošao je u sobu i legao na krevet, plakao. V. se vratio u svoj krevet, ponovo je iz svog kreveta prijetio da ako kaže majci, da će ga ubiti i da će ubiti i nju kad dođe u posjetu. Ponavljao je da on ima ljude. Nakon ovog drugog puta... svakodnevno ga je udarao”.
Poslije 10-ak dana, piše u spisima, opet “poziv” u WC i opet silovanje...
Batine i zbog terapije
Oštećeni je tužiocima ispričao da je u zatvoru pio terapiju za anksioznost i depresiju, ali da je okrivljeni tražio i da to ostavlja za njega.
“On tu terapiju nije ostavio, već je istu popio. Bio je okrenut bočno u odnosu na V. kada mu je prišao i pitao da li mu je ostavio terapiju, kada je rekao da je popio, on ga je iz sve snage rukom udario u predjelu rebara, obalio ga, to su vidjeli zatvorenici koji su bili s njima u sobi, njih troje, četvoro. Sjeća se da je bio E. H., M. M. i tada je čuo da je on rekao - ‘ U brate kako ga iznenada udari, kojom snagom, mogao si mu rebra slomiti’.”
Rekao je da se napadač tada vratio u svoj krevet, a da je on tada odlučio da ga prijavi.
“Prvo je malo plakao, pa onda je sačekao da uđe komandir i rekao mu da ga je jako udario što mu nije terapiju ostavio i tražio da ga vode kod doktora, a komandir mu je rekao da malo sačeka da će doći sprovodnici da bi mogao V. da prijavi, a poslije toga su ga poveli kod doktora, a V. u samicu. Narednog dana telefonom zvao je majku i rekao joj da zove advokata”... Kada je bio kod doktora on ga je samo preslušao slušalicama u predjelu rebara, dao mu neke tablete, i pitao ga što je trpio, i što ranije nije prijavljivao. Istakao je da je samo jednom bio kod zatvorskog ljekara i to na dan kada je A. prijavio za maltretiranje.
Bonus video:
