Načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore Dragan Samardžić smatra da je ključno pitanje kako bi Crna Gora, s obzirom na limitirane resurse odgovorila na sve rizike i izazove koji se javljaju u bezbjednosnom smislu i dugoročnoj sigurnosti svojih građana.
On je odgovarao na onlajn pitanja na društvenim mrežama Sigurna budućnost, sapšteno je iz Komunikacionog tima Svjeta za članstvo u NATO.
Samardžić je objasnio da je za osiguravanje dugoročne bezbjednosti jedne zemlje neophodno na jednoj strani dobro izanalizirati koji su to rizici po bezbjednost države, a na drugoj strani resurse sa kojima država raspolaže.
Prema njegovim riječima, i na osnovu jednog i drugog treba se kreirati optimalni sistem bezbjednosti.
"Ako govorimo o samostalnom kreiranju sistema bezbjednosti moramo biti svjesni činjenice da su naši resursi veoma limitirani i materijalni i ljudski i finansijski i shvatiti da je veoma teško garantovati bezbjednost sa tim resursima a imajući u vidu sve izazove i opasnosti i položaj Crne Gore", rekao je Samardžić.
On je nevao da i sam često kaže da je kreiranje samostalnog sistema odbrane - Utopija i da je prosto nemoguće kreirati nezavistan sistem koji će moći da garantuje građanima bezbjednost i bezbjednost države.
"Oni koji zagovaraju samostalni sistem bezbjednosti veoma dobro znaju da je nemoguće organizovati efikasan samostalan sistem i često se iza te ideje samostalnog sistema bezbjednosti krije ideja da se uđe u savez sa nekim trećim", kazao je Samardžić.
Govoreći o konkretnim primjerima koliko je skupo stvarati samostalni sitem bezbjednosti, Samardžić je objasnio da jedan borbeni avion košta 50-60 miliona eura.
"Ako bi neko nama sada i poklonio eskadrilu borbenih aviona, mi sa svojim resursima je ne bi mogli ni upotreblajvati, jer je veoma skupa i obuka, održavanje, pa i sat naleta te avijacije", istakao je Samardžić.
Govoreći o protiv-vazdušnoj odbrani Samardžić je naveo da samo jedna raketa Mistral sistema Strela, košta 300 hiljada eura, i da je svima jasno da se u magacinu mora imati barem stotinu raketa za obučavanje.
"To znači da bismo samo za vježbanje, za rakete morali da izdvajamo godišnje 30 miliona eura, a jedna raketa za protivoklopnu odbranu košta oko 60 hiljada eura, pa je onda lako izračunati koliko bi nama trebalo para da sami razvijamo nezavisni sistem odbrane i modernizujemo kompletnu vojsku", objasnio je admiral Samardžić.
Iz Komunikacionog tim su kazali da su Samardžićevi odgovori dio novog načina komunikacije sa građanima koje su uveli u cilju što adekvatnije informisanosti građana i približavanja tematike evroatlanskih integracija što većem auditorijumu.
Prema njihovim riječima, značajan broj zainteresovanih za postavljanje pitanja dokaz je više da NATO teme sve više intrigiraju javnost.
"Sigurno da je ovo još jedan od načina kako svi zainteresovani mogu, u direktnoj komunikaciji da se informišu o temama vezanim za evroatlanske integracije naše zemlje", kazali su iz Tima.
Oni su rekli i da je među pitanjima za Samrdžića najviše bilo onih o modernizaciji vojske i međunarodnim misijama u kojim učestvuju pripadnici naših vojnih snaga.
Samardžić je u kontekstu modernizacije vojske objasnio da je predviđeno da se do 2020. godine uloži dosta u unapređenje i obnovu sredstava odbrane te da naša zemlja trenutno izdvaja za odbranu 1,3 posto od budžeta.
On je rekao da je u NATO-u standarad da se i izdvajanje za vojne penzije računa u predloženih dva odsto predviđenih za odbranu.
Samardžić je rekao da kada bi u Crnoj Gori računali i vojne penzije, onda bi to bilo negdje oko 1,75 odsto da izdvajamo od budžeta.
"Međutim, nama zbog mnogih stvari nije primjereno da računamo i izdvajanje za vojne penzije u budžet za odbranu, jer sticajem okolnosti mnoga lica su u posljednjim godinama penzionisana, pa mi trenutno u Crnoj Gori imamo duplo više penzionisanih vojnih lica nego pripadnika vojske", objasnio je Samardžić.
Bonus video:
