Kavarić: Crna Gora mora biti otvorena u cilju ekonomskog prosperiteta

Kavarić je rekao da Vlada radi na poboljšanju poreskog sistema za sve vrste industrija i ulaganja u mala i srednja preduzeća
88 pregleda 0 komentar(a)
Vladimir Kavarić, Foto: Luka Zeković
Vladimir Kavarić, Foto: Luka Zeković
Ažurirano: 22.04.2016. 12:33h

Crna Gora mora da bude otvorena ukoliko želi da bude ekonomski prosperitetna, jer ne postoji država koja je sama sebi dovoljna, ocijenio je ministar ekonomije Vladimir Kavarić.

On je, na prezentaciji pod nazivom Podsticajne mjere za unaprijeđenje konkurentnosti privrede u Crnoj Gori, rekao da država predano radi na poboljšanju biznis ambijenta.

"Crna Gora se već deklarisala kao jako konkurentna destinacija u oblasti turizma i energetike, a u posljednjih 20 godina razvila je vrlo konkurentan poreski ambijent“, kazao je Kavarić.

On je dodao da je cilj da se kroz procese poreske konsolidacije pomijeri fokus oporezivanja na poreze koji manje utiču na konkurentnost.

„To znači da imamo rasterećenje, odnosno niske poreske stope, u oblasti poreza na dobit i dohodak“, kazao je Kavarić.

Crna Gora, kako je naveo, ima konkurentan poslovni ambijent sa naglaskom na najniže poreske stope u regionu i olakšane administrativne procedure.

Kavarić je rekao da Vlada radi na poboljšanju poreskog sistema za sve vrste industrija i ulaganja u mala i srednja preduzeća.

On je, govoreći o biznis zonama, rekao da su to prostori u kojima važe posebna pravila u smislu da država definiše poreske olakšice za one koji rade na tim prostorima.

„Ono što smo htjeli da podstaknemo kroz ovako definisanje koncepta biznis zona jeste i kokurencija između opština u privlačenju investicija“, saopštio je Kavarić

U planu je, kako je rekao, osnivanje biznis zona od strateškog interesa koje će Vlada podržati u smislu infrastrukturnog opemanja i finansijske podrške investitorima.

„Biznis zone od strateškog interesa su infrastrukturno opremljena i uređena lokacija, sa jasno definisanim modelom upravljanja, kreiranim paketom podsticajnih mjera, a koja će biti ponuđena investitorima za realizaciju velikih strateških projekata“, naveo je Kavarić.

Prezentaciju je organizovao Sekretarijat za razvojne projekte, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i Kancelarijom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori.

Prezentacija se realizuje u okviru projekta Unapređenje konkurentonosti privrede u Crnoj Gori, koji sprovodi i finansira Ministarstvo ekonomije u saradnji sa UNDP-om, Glavnim gradom Podgorica, Prijestonicom Cetinje i Opštinom Bijelo Polje.

Ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja, Petar Ivanović, kazao je da je cilj stvaranje uslova za dugoročan razvoj poljoprivrede.

„Nas, kao državu, interesuje da povećamo zaposlenost, proizvodnju i izvoz“, poručio je Ivanović.

On je rekao da se, u cilju razvoja poljoprivrede, krenulo od udruživanja.

„Naprvili smo Zakon o kooperativama koji daje mogućnost svim ljudima u Crnoj Gori da prave zajedničke organizacije koje će im olakašti poslovanje u oblasti pojoprivrede. Popravili smo i regulativu, a osim toga uradiili smo mnogo i na edukaciji poljoprivrednika i fokusirali se na investicije“, saopštio je Ivanović.

Kada su u pitanju investicije u oblasti pojoprivrede, on je podsjetio na projekat MIDAS gdje je zaključeno oko 700 investicionih projekata, kao i projekat IPARD like 1 gdje je zaključeno skoro 300 investicionih projekata.

„Zatim smo imali IPARD like 2, gdje sa primarne poljoprivredne proizvodnje prelazimo na sektor prerade. Krajem godine lansiramo IPARD, a imamo i projekat ADMAS gdje je poljoprivrednicima na raspolaganju 50 miliona USD iz Razvojnog Abu Dabi fonda“, kazao je Ivanović.

On je, kada je u pitanju ADMAS, rekao da je do sada kandidovano oko 70 investicionih projekata.

„Međutim, svega osam je uspjelo da zadovolji kriterijume ADMAS-a. Preostali su željeli da sredstva koriste za vraćanje dugova. Žao mi je, ali mi ne želimo da koristimo sredstva za to, već za nove investicije“, poručio je Ivanović.

On smatra da prostora u oblasti poljoprivrede ima mnogo za nove ideje, inovacije i zajednički rad.

„Potrebno je da se malo manemo ulice, protesta i malo više zasučemo rukave i radimo“, rekao je Ivanović.

Predsjednik Odbora direktora Investiciono razvojnog fonda (IRF), Zoran Vukčević, saopštio je da je teško govoriti o konkurentnosti ekonomije ukoliko se ne govori o ukupnoj nacionalnoj konkurentnosti.

„Teško se može govoriti o konkurentnsti biznisa, ukoliko ne postoji konkuretan ambijent za taj biznis. Teško možemo govoriti o konkurentnim preduzećima, ako u njima ne rade radnici koji su zadovoljni i teško možemo govoriti o ukupnoj konkurentnosti ukoliko nemamo razvijeni zdravstveni i penzioni sistem“, kazao je Vukčević.

On je rekao da je, kada se govori o konkurentnosti biznisa, posebno važan bankarski sektor, odnosno finansije.

„Finansije su krvotok ekonomskog sistema i one predstavljaju jednu od veoma važnih karika kada je u pitanju ukupan ekonomski razvoj. Naš osnovni cilj jeste ekonomski razvoj Crne Gore“, dodao je Vukčević.

Zadaci IRF-a su, kako je saopštio, usmjereni prema tome da se postojećim preduzećima omogući da počnu novi investicioni ciklus i da realizuju nove projekte i ideje.

„Naš zadatak je povećanje zaposlenosti i rješavanje onog problema sa kojima se preduzeća najviše suočavaju, a to je nelikvidnost“, kazao je Vukčević.

IRF je od osnivanja u crnogorsku privredu uložio 360 miliona eura, a samo u periodu od 2010. do prošle godine plasirao je 310 miliona eura, od čega samo u prošloj godini 117 miliona eura.

Vukčević je podsjetio na posebne kreditne linije za mlade, žene i početnike u biznisui visokoškolce.

Gradonačelnik Glavnog grada Podgorice, Slavoljub Stijepović, saopštio je da samo partnerski odnos Vlade, međunarodnih organizacija, investitora i lokalne samouprave može dati pozitivan rezultat.

On je predstavio podsticaje koje Glavni grad nudi u cilju razvoja biznisa koji bi trebalo da doprinesu smanjenju nezaposlenosti i otvaranju novih radnih mjesta.

Stalni predstavnik UNDP-a i koordinator Sistema Ujedinjenih nacija (UN) u Crnoj Gori, Fiona McCluney, saopštila je da podsticajne mjere nude uslove za investitore, ali i mogućnosti za nova radna mjesta.

Vršilac dužnosti sekretara Sekretarijata za razvojne projekte, Biserka Dragićević, predstavila je podsticajne mjere shodno Uredbi o podsticanju direktnih investicija.

Sekretarijat je 11. marta raspisao javni oglas za učešće u postupku dodjele sredstava za podsticanje direktnih investicija, koja se mogu dodijeliti za investicione projekte minimalne vrijednosti ulaganja 500 hiljada eura i kojima se obezbjeđuje otvaranje novih radnih mjesta.

Sredstva se mogu dodijeliti za investicione projekte kojima se obezbjeđuje otvaranje najmanje 20 novih radnih mjesta na neodređeno vrijeme, u roku od tri godine od zaključivanja ugovora o korišćenju sredstava.

Dragićević je objasnila da se za ulaganje u investicione projekte na području jedinice lokalne samouprave iz sjevernog i središnjeg regiona, osim Glavnog grada Podgorice, sredstva za podsticanje direktnih investicija mogu se dodijeliti za investicione projekte čija je minimalna vrijednost ulaganja 250 hiljada eura i kojima se obezbjeđuje zapošljavanje najmanje deset osoba na neodređeno vrijeme, u roku od tri godine od zaključenja ugovora o korišćenju sredstava.

Prijava za učešće u postupku podnosi se Sekretarijatu za razvojne projekte najkasnije do 16. maja.

Dragićević je navela da je interesovanje do sada veliko.