ISTRAŽIVANJE CANU

"Skoro svaki drugi učenik u Crnoj Gori bi volio da ima više časova informatike"

Učenici su kazali da nastavnici vrlo rijetko povezuju sadržaje sa svakodnevnim iskustvima, iako je to jedan od važnijih opštih ciljeva predmeta
101 pregleda 0 komentar(a)
Komjuter, učenik, Foto: Shutterstock
Komjuter, učenik, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 19.02.2016. 15:24h

Broj časova iz informatike u državama regiona veći je nego u Crnoj Gori gdje bi skoro svaki drugi učenik volio da ima više časova iz tog predmeta, pokazalo je istraživanje Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (CANU)

Na okruglom stolu CANU-a, koji je bio posvećen položaju i izučavanju informatike u obrazovnom sistemu Crne Gore, predstavljeni su rezultati istraživanja o nastavi informatike u gimnazijama.

U crnogorskim gimnazijama su, pored predmeta Informatika u 1. razredu, ponuđeni izborni predmeti poslovna informatika, računarske i veb prezentacije za učenike 2. i 3. razreda i Algoritmi i programiranje za učenike 3. i 4. razreda, koji se nudi u paketu sa drugim izbornim predmetom.

“Skoro svaki drugi učenik u Crnoj Gori bi volio da ima više časova informatike, sa čim se slažu i roditelji i profesori i uprave škola (83 odsto anketiranih), jer smatraju da je informatika važna za nastavak obrazovanja (65 odsto anketiranih roditelja)”, pokazalo je istraživanje CANU-a.

Saopšteno je da je u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji broj časova iz informatike znatno veći nego u Crnoj Gori.

Školska računarska infrastruktura je, kako su naveli, ostarjela jer nije kupovana od 2007. godine, a neki računari ne rade.

Upitnik iz informatike popunjavao je 941 učenik prvog razreda gimnazije, od kojih je 38,9 odsto imalo ocjenu pet iz informatike na polugodištu.

“Njih 15,6 odsto se izjasnilo da im je najčešće dosadno na časovima informatike dok je svaki peti učenik odgovorio da se osjeća opušteno”, pokazalo je istraživanje.

Iz CANU-a su ocijenili da je dosada vjerovatno posljedica toga što dobijaju malo zadataka koji se odnose na situacije iz svakodnevnog života (više od 65 odsto se izjašnjava nikad ili rijetko kad).

Učenici su kazali da nastavnici vrlo rijetko povezuju sadržaje sa svakodnevnim iskustvima, iako je to jedan od važnijih opštih ciljeva predmeta.

Polovina učenika je navela da, kako su pokazali rezultati istraživanja, nema grupnog rada na časovima i da svi dobijaju iste zadatke, bez obzira na sposobnosti.

Dodatna literatura i stručni časopisi se, kako se izjasnila većina učenika u upitniku, ne koriste.

Kad su u pitanju udžbenici, većina učenika smatra da su lekcije iz informatike nezanimljive, preopširne, dosadne i da nikada ne prelistavaju udžbenik ako im nije nešto zadato, jer im ne pomaže prilikom rješavanja svakodnevnih problema.

Nastavnici su ocijenili da bi udžbenici trebalo u većoj mjeri da budu usklađeni sa ciljevima programa, podstiču kritičko mišljenje i samostalno učenje da bi se postigao bolji odnos teorijskih i praktičnih znanja.

“Većina nastavnika ima negativan stav po tom pitanju, odnosno smatraju da broj časova nije adekvatan za predviđeni obim programa, kao i uslovi za realizaciju”, pokazalo je istraživanje.

Iz CANU-a su preporučili da je za unapređenje stanja potrebno hitno početi sa obnavljanjem školske računarske infrastrukture (četiri do pet hiljada računara), sa dodatnom obukom nastavnika (54,7 odsto anketiranih iz uprava škola smatra da je stručna osposobljenost nastavnika informatike slaba ili veoma slaba) i inoviranjem nastavnih planova sa povećanjem broja časova što podržavaju učenici, nastavnici i roditelji.

Preporučujemo za Vas