Korupcija najviše ima u zdravstvu, policiji i inspekcijskim službama, a najmanje je prisutna u kulturi, sportu i medijima.
To je pokazalo straživanje „Upoznatost sa radom Uprave za antikorupcijsku inicijativu i stavovi javnosti o pitanju korupcije“, koje je za potrebe Uprave za antikorupcijsku inicijativu (UAI) sprovela Agencija za ispitivanje javnog mnjenja “Damar”.
Da je korupcija prisutna u zdravstvu smatra 18,9 odsto ispitanika, u policiji 14,3, dok se na trećem mjestu nalaze inspekcije službe (10,8 odsto).
Da su obje strane odgovorne za krivična djela primanja, odnosno davanja mita smatra 58,5 odsto građana, dok je 35,3 odsto ispitanika mišljenja da je krivično odgovoran onaj ko je tražio mito.
Najveći procenat ispitanika (72,4) je odgovorio da prilikom ostvarivanja svojih prava kod državnih ili organa lokalne samouprave nije bilo uslovljeno zahtjevom za davanjem poklona ili novca od strane bilo kog službenika, ali je svaki peti odgovorio da je ponekad bio uslovljen, dokje 4,8 odsto ispitanika kazalo da su često bili uslovljeni davanjem poklona ili novca kako bi ostvarili svoja prava.
Najveći broj građana (73,1 odsto) je izjavio da nikada nije ponudilo neku vrstu poklona ili novca kako bi ostvarili svoja zakonska prava. Skoro svaki peti ispitanik je odgovorio suprotno, dok 1,5 odsto anketiranih nije željelo da odgovori na ovo pitanje.
Kao osnovne uzroke za pojavu/prisutnost korupcije, građani navode niska primanja službenika u državnim i opštinskim službama(24,2 odsto), nedostatak građanske svijesti i odgovornosti o štetnosti korupcije (19,4) i neefikasnost organa zaduženih za borbu protiv korupcije (19 odsto).
Najveći broj ispitanika (45 odsto) smatra da je nivo korupcije isti kao i prethodne godine. Da se prisutnost korupcije povećala mišljenjaje 20,9 odsto ispitanika, dok 24,9 odsto smatra da je nivo korupcije manji u odnosu na prethodnu godinu.
Da je Uprava policije organ kome se može prijaviti korupcija smatra 30,9 odsto građana. Nešto više od četvrtine spitanika smatra da je UAI. Građani se o načinima prijave korupcije najviše informišu putemTV-a (44,7 odsto),novina (16,7) i bilborda (11,1).
Najveći procenat ispitanika (53,2 odsto) prijavio bi slučaj korupcije. S druge strane, 45 odsto nebi prijavilo korupciju. Kao glavne razloge zbog kojeg ne bi prijavili korupciju, navode nepovjerenje da će prijava ostati anonimna (25,7 odsto) i mogućnost da se korupcija ne bi mogla dokazati (24,7), te nepovjerenje u nadležne institucije (20,5odsto).
Da su napori nadležnih instuticija u borbi protiv korupcije bili uspješni smatra 45,2 odsto građana, dok je 43,8 odsto jesuprotnog mišljenja.
Kada su u pitanju očekivanja građana po pitanju poboljšanja trenutne situacije u vezi sa borbom protivkorupcije, građani najviše očekuju povećanje broja pravosnažnih presuda (21,1 odsto), rad na povećanju svijesti javnosti o ovom problemu (18,7), te veći broj prijavljenih slučajeva (17,4) i efikasno oduzimanje nezakonito stečene imovine (17,1 odsto).
Za UAI, prema rezultatima istraživanja, čulo je 81,9 odsto anketiranih, dokje 18,1 odsto odgovorilo suprotno. Najveći procenat anketiranih (60,9 odsto) je upoznat sa kampanjom UAI „Ni centa za mito“. Povjerenje ur ad UAI u borbi protiv korupcije ima 63,3 odsto građana. Onih koji misle suprotno je 33,7 odsto. Nešto više od trećine građana upoznato je da će odjanuara 2016. godine početi da radi Agencija za sprječavanje korupcije.
Istraživanje je urađeno na uzorku od 1000 ispitanika u Podgorici, Nikšiću, Cetinju, Bijelom Polju, Beranama, Pljevljima, Ulcinju, Baru i Herceg Novom.
Bonus video:
