KONFERENCIJA O BEZBJEDNOSTI HRANE

Prošle godine oko 11,5 odsto analiziranih namirnica neispravno

“Bolesti vezane za nepravilnu ishranu povezane su direktno ili indirektno sa bolestima koje su vodeći uzroci umiranja, poput bolesti krvi i krvnih sudova i dijabetesom”, upozorio je Mugoša
0 komentar(a)
Boban Mugoša, Foto: Boris Pejović
Boban Mugoša, Foto: Boris Pejović
Ažurirano: 07.04.2015. 12:39h

U Crnoj Gori, prošle godine, analizirano je 10.040 uzoraka namirnica od čega je oko 11,5 odsto njih bilo neispravno, saopšteno je na konferenciji o bezbjedne hrane i ulozi različitih subjekata u lancu hrane.

 Direktor Instituta za javno zdravlje, Boban Mugoša kazao je na konfereciji, koj je održana povodom obilježavanja Svjetskog dana zdravlja, da je pristup zdravstveno bezbjednoj i kvalitetno hrani u adekvatnim količinama temelj održivosti života i očuvanja zdravlja.

„U Crnoj Gori je u toku 2014. godine, prema preliminarnim podacima Centra za zdravstvenu ekologiju Instituta za javno zdravlje, u svim laboratorijama ukupno je analizirano 10.040 uzoraka namirnica od čega je neispravnih bilo 1.152 ili 11,47 odsto“, objasnio je Mugoša.

 On je dodao da su preliminarni podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pokazali da je u prošle godine registrovano 765 slučajeva obolijevanja od crijevnih zaraznih bolesti koji se, kako je naveo, mogu povezati sa konzumiranjem hrane raznim mikrobiološkim agensima.

„Ukupan broj registrovanih salmoneloza u 2014. godini bio je 220, 29 alimentarnih toksinfekcija, 41 alimentarna intoksikacija i 475 slučajeva gastroenterokolitisa“, rekao je Mugoša.

„Zdrava hrana je u funkciji ukupnog razvoja društva, nacionalne privrede, trgovine, turizma i održivog razvoja“, objasnila je Brajović

 Kako je naveo, korišćenje zdravstveno nebezbjedne hrane dovodi do pojave epidemije trovanja hranom sa kraćim ili dužim efektima.

“Bolesti vezane za nepravilnu ishranu povezane su direktno ili indirektno sa bolestima koje su vodeći uzroci umiranja, poput bolesti krvi i krvnih sudova i dijabetesom”, upozorio je Mugoša.

 On je ocijenio da je proizvodnja hrane industrijalizovana i da globalizovana trgovina i distribucija dovodi do mogućnosti da neispravna dospije i u najudaljenije djelove svijeta ili da, kako je objasnio, tokom transporta budem kontaminirana.

„Lokalni problem bezbjednosti hrane može brzo prerasti u internacionalni problem koji nekad biva velik i urgentan“, poručio je on.

Šefica kancelarije Svjetske zdrastvene organizacije (SZO) u Crnoj Gori, Mina Brajović kazala je da je zdrava hrana pretpostavka zaštite i unapređenja zdravlja.

„Zdrava hrana je u funkciji ukupnog razvoja društva, nacionalne privrede, trgovine, turizma i održivog razvoja“, objasnila je Brajović.

Ona je navela da SZO priprema globalni izvještaj koji predstavlja detaljnu sveobuhvatnu procjenu opterećenja ukupnog društva tim tipom bolesti koji će biti predstavljen ove godine.

„Niko, nijedna agencija nema precizne podatke o veličini tog problema“, ukazala je Brajović.

Ona je podsjetila da godišnje dva miliona ljudi oboli od dijareje, najviše djece, a u državama Evropske unije (EU) od salmonele oboli preko 850 hiljada.

 Prema njenim riječima, poslednja epidemija ešerihije koli rezultirala je sa 45 žrtava i četiri hiljade oboljelih.

„Te vrste epidemije prepreka su za ukupni razvoj društva, jer pogađaju pojedinca čime se opterećuje zdravstveni sistem, trgovina, turizam i time umanjuje produktivnost“, ocijenila je Brajović.

Ona je ukazala da, uprkos mnogim mjerema, koji se primjenjuju sa ciljem prevencije kontaminacije, postoji sve veći broj slučajeva koje su žrtve, a bolesti te vrste su, kako je dodala, sve učestalije.

„Potrebno je održavati čistoću, odvojiti kuvanu hranu od sirove, potpuno termički obraditi hranu, čuvati hranu na preporučenim temperaturama i upotrebljavati sigurnu vodu i sirove namirnice“, zaključila je Đorđević

 Brajović je kazala da su faktori koji utiču na pojavljivanje bolesti ovog tipa njeno nabavljanje i konzumiranje van kuće i proces globalizacije u kom hrana pređe dug put gdje izgubi na kvalitetu.

„Obaveza države je da stvara normativni i strateški okvir kao osnov za implementaciju efikasnog sistema bezbjedne hrane“, poručila je Brajović.

Ona je podsjetila da je Crna Gora donijela Strategiju zdravstvene bezbjednosti hrane i Akcioni plan za ishranu i bezbjednost hrane, a u pripremi su i i novi zakon i podzakonski akti o hrani i vodi za piće.

„Time se Crna Gora deklarisala kao država koja veliku pažnu pridaje bezbjednosti hrane i to pitanje inauguriše kao nacionalni prioritet“, ocijenila je Brajović.

Ona je podsjetila da je važno da se ti propisi implemetiraju i da država mora da ulaže i razvija infrastrukturu i jača kapacitete u procesu proizvodnje.

„Država mora intezivno da radi na kontroli proizvođača, jer na njima počiva primarna odgovornost“, ukazala je Brajović i dodala da je bitan i značaj krajnjeg potrošača kako bi se održala bezbjednost hrane.

 Specijalista higijene i focal point za hranu, Zorica Đorđević objasnila je da je zdravstveno bezbjedna namirnica ona koja je mikrobiološki ispravna, ne sadrži štetne materije, očuvanog je kvaliteta i biološke vrijednosti i neće naškoditi potrošaču kada se priprema ili jede.

 Kako je objasnila, hrana može biti primarno kontaminirana što podrazumijeva zagađenost na nivou sirovine (meso i mesni proizvodi koji potiču od oboljelje životinje) ili sekundarno kontaminirana zbog neispravnog rukovanja tokom transporta, obrade i distribucije.

Đorđević je ukazala na „Pet ključeva SZO za bezbjednu hranu“.

„Potrebno je održavati čistoću, odvojiti kuvanu hranu od sirove, potpuno termički obraditi hranu, čuvati hranu na preporučenim temperaturama i upotrebljavati sigurnu vodu i sirove namirnice“, zaključila je Đorđević.

Preporučujemo za Vas