Kada razmatramo efikasnost sudova u okviru nekog pravosudnog sistema, često zaboravljamo da broj presuda i oslobađajućih presuda ne zavisi samo od sudija. Zar nije važan i kvalitet dokaznog materijala, koji je sakupljen tokom istrage? Ili, način na koji je policija obavila istražne aktivnosti? Osim toga, kako bismo ocenili rad jednog pravosudnog sistema, u kom je sudstvo inače efikasno, ali se sudske odluke loše sprovode i izvršavaju. Sprovoditi pravdu, naročito u krivično-pravnoj oblasti, predstavlja proces u kom svi učesnici moraju da sarađuju. Od ove saradnje, u velikoj meri, zavisi efikasnost i uspešnost krivičnog postupka. Zato je važno razumeti da su učesnici u svim fazama krivičnog postupka, kao što su na primer policija, istraga, sudstvo, kazneno-popravne ustanove, službe za uslovno puštanje na slobodu i Ministarstvo pravde, povezani u svojevrstan lanac. Sprovođenje pravde zavisi od usklađenosti rada svih elemenata u ovom lancu koji je, kao i svaki drugi, jak onoliko koliko i njegova najslabija karika.
Ono što pokreće saradnju unutar ovog lanca jeste krivično delo. U slučaju provalne krađe na primer, policiji se podnosi krivična prijava na osnovu koje policija započinje istragu. U određenom trenutku istrage, tužilac će takođe biti uključen. U nekim pravosudnim sistemima, tužilac može da upravlja istragom. Kada se identifikuje osumnjičena osoba, ona dobija pomoć branioca. Nakon završetka istrage, tužilac odlučuje da li će slučaj ići na sud ili ne. Tokom suđenja, sudija procenjuje dokazni materijal, koji je policija sakupila tokom istrage. Mnogo toga zavisi od kvaliteta obavljene istrage. Ako je optuženi proglašen krivim, sledi presuda, a kada ona postane konačna, određuje se kazna. Zavisno od sudske odluke, izvršilac krivičnog dela može biti kažnjen zatvorskom, novčanom ili kaznom koja podrazumeva nadoknadu štete, kaznom u obliku društveno-korisnog rada ili može biti upućen na službe za uslovno puštanje na slobodu, ako je u pitanju uslovna kazna.
Ishod svake faze ovog procesa zavisi od saradnje dvoje ili više učesnika, a zajednički cilj svih učesnika u lancu jeste sprovođenje pravde. Ukoliko učesnici koji čine lanac saradnje ne razumeju koliko je njihov rad važan za druge učesnike, može doći do odustajanja od procesa ili do neefikasnog i neopravdano dugog sudskog postupka. Ovakvi slučajevi ne samo da ugrožavaju efikasnost i uspešnost sprovođenja pravde, već umanjuju poverenje građana u pravičan ishod sudskog postupka, što sve ukupno narušava vladavinu prava.
Kada govorimo o poverenju u sudski postupak, važno je imati na umu i to da je sistem vrednosti u društvu promenljiv. Kako su kapaciteti u pravosuđu ograničeni, nije moguće posvetiti jednako vreme svakoj vrsti krivičnog dela koja se pojavljuje u društvu. Navedimo primer tipičan za Holandiju: krađa bicikla. Svake godine se u Holandiji ukrade na stotine hiljada bicikala. Kada bi policija i drugi učesnici u sudskom postupku posvetili sve svoje kapacitete istrazi svakog ukradenog bicikla, onda bi istrage drugih krivičnih dela bile zapostavljene. Zbog toga učesnici u lancu saradnje u krivično-pravnoj oblasti moraju odrediti prioritete i podjednako voditi računa o interesima svih strana - pojedinaca, društva i međunarodne zajednice.
Vlade Crne Gore i Holandije su, u Budvi 11. i 12. decembra, organizovale dvodnevnu regionalnu konferenciju o saradnji učesnika u ovom pravosudnom lancu. Sve zemlje Zapadnog Balkana, koje su potencijalne članice Evropske unije, imale su svoje predstavnike iz ustanova koje čine ovaj lanac. Tema ovogodišnje konferencije nije bio nijedan specifičan oblik saradnje, već potreba za saradnjom uopšte. Konferencija je imala za cilj da okupi stručnjake iz prakse i druge nosioce promena, kako bi razmenili iskustva, ideje i dobre prakse sa kolegama iz zemalja regiona.
“Ideja da ovu konferenciju organizujemo zajedno sa Crnom Gorom govori da Holandija pridaje izuzetan značaj vladavini prava”, rekla je Oni Jalink, Šef Regionalne jedinice za vladavinu prava, koju čine stručni savetnici zaposleni u ambasadama Kraljevine Holandije u regionu. “Holandija je pojačala svoje aktivnosti u oblasti vladavine prava, koju naša Vlada u Holandiji smatra prioritetnom. Kroz različite projekte finansirane iz našeg MATRA fonda, kao i kroz takozvane twinning projekte Evropske unije, Holandija je aktivno uključena u ovu oblast. Čvrsto smo uvereni da će nam uvid u transformacijske procese pojedinačnih sistema budućih članica Evropske unije u regionu, omogućiti da sarađujemo sa ovim državama u prevazilaženju prepreka koje se javljaju tokom procesa pristupanja.”
Holandska vlada posvećuje naročitu pažnju jačanju vladavine prava u regionu nakon usvajanja novog pristupa integracijama od strane Evropske komisije, koji podrazumeva da se rešava “Prvo ono osnovno”. Određeni aspekti pojma vladavina prava, kao što su povećanje efikasnosti, nezavisnosti i delotvornosti sudstva, poštovanje osnovnih prava, borba protiv korupcije, smatraju se prioritetima u procesu evropske integracije. Ove teme se obrađuju u ranim fazama procesa pristupanja, a njima se bave poglavlja 23 i 24 pravnog nasleđa Evropske unije. Ova poglavlja su jedna od prvih koja će biti otvorena i jedna od poslednjih koja će se zatvoriti. Zapravo, čak i kada pregovori o poglavljima 23 i 24 budu završeni, rad na jačanju vladavine prava će biti nastavljen. Jedan od ciljeva konferencije bio je da podstakne na razmišljanje o tome da se pravosudni sistemi neprekidno menjanju i razvijaju da bi se prilagodili novim okolnostima i tehnološkom napretku. U tom smislu, nadamo se da će ova regionalna konferencija dobiti karakter tradicionalnog godišnjeg okupljanja i da će je svaki put organizovati neka druga članica Evropske unije u saradnji sa jednom zemljom kandidatom za članstvo, a da će tema svaki put biti posvećena nekom drugom aspektu vladavine prava. Sledeću konferenciju će organizovati Velika Britanija, što će predstavljati kontinuitet ove inicijative.
Aleksandar Momirov, Viši savetnik Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu
Korneli Pejk, Sudija za krivična dela Okružnog suda u Roterdamu, u Holandiji
Bonus video:
