Miloš Nikolić ne može mnogo da kaže o stanju u crnogorskom obrazovnom sistemu, ali zna dobro kako stvari funcionišu van granica Crne Gore. Posljednje dvije godine srednje škole, Nikolić je završio u Italiji, na Ujedinjenom svjetskom koledžu. Nakon toga je primljen na Prinston, u Americi, gdje studira fiziku.
Prinston, kaže, ima najbolji odsjek za fiziku u Americi.
"Takva prilika se ne propušta, pogotovo uz finansijsku pomoć koju oni pružaju”, kaže Nikolić, dodajući da, kad uzme u obzir svu finansijsku podršku koju dobija, njemu je, kada je novac u pitanju, lakše da studije završava preko okeana, nego možda u Podgorici. Ipak, dodaje, nisu svi univerziteti u Americi takvi.
Svoje iskustvo studiranja u inostranstvu, Nikolić je protekle sedmice podijelio putem Tviter naloga @cgtvituje.
Zainteresovanih za temu studiranja i obrazovanja uopšte, bilo je dosta, ali Miloš, zbog nepredviđenih obaveza na fakultetu, nije uspio da tvituje koliko je želio.
"Ovdje živim u domu, i relativno rijetko napuštam kampus. Amerikanci su opsjednuti radom, tako da sam veoma zauzet svakodnevno. Prethodne nedjelje sam imao neočekivano puno posla, i žao mi je što nisam uspio više da tvitujem”, kaže on.
Na pitanje kako zamišlja svoj dan da je kojim slučajem ostao da studira u Podgorici, kaže da bi njegovi dani u Crnoj Gori vjerovatno bili opušteniji.
Kada je Nikolić pitao učesnike u diskusiji o prednostima studiranja u inostranstvu, te da li studiranje u Crnoj Gori ima svojih prednosti, oni su kazali da je, s obzirom na stanje na Univerzitetu Crne Gore i sve većoj političkoj borbi, “svaki drugi univerzitet poželjan”.
Zanimljiva diskusija je vođena nakon Miloševog pitanja o kodovima časti koje ima dosta američkih univerziteta. Ideja je da studenti prije ispita potpišu kod časti, nakon čega sami ostaju u amfiteatru tokom ispita.
Na pitanje kako poboljšati stanje, učesnici u diskusiji su kazali da bi trebalo “izmijeniti kurikulume, dati autonomiju univerzitetu i promijeniti način izbora ključnih funkcija za Univerzitet Crne Gore”.
Osim toga, učesnici u diskusiji su kazali kako bi, u cilju poboljšanja obrazovnog sistema u Crnoj Gori, bila neophodna reforma Bolonje, uvođenje prijemnog ispita, periodična provjera znanja, te kao i ponuda većeg broja smjerova koji su potrebni tržištu. Učesnici su kazali i da bi za predavače trebalo angažovati uspješne ljude iz različitih oblasti u Crnoj Gori.
Zanimljiva diskusija je vođena nakon Miloševog pitanja o kodovima časti koje ima dosta američkih univerziteta. Ideja je da studenti prije ispita potpišu kod časti, nakon čega sami ostaju u amfiteatru tokom ispita.
Nikolić
"Sve se zasnivana povjerenju, kod nas su za vrijeme ispita jedino studenti u amfiteatru. Nema profesora ni asistenata”, kaže Miloš, koji predlaže uvođenje sličnog sistema i u Crnoj Gori. Učesnici u diskusiji nisu sigurni koliko bi se kod nas kod časti poštovao. Neki smatraju da je to dobra ideja, ali kažu da bi prije toga trebalo objasniti studentima da se uči zbog znanja, a ne zbog broja na kraju.
Kada je Miloš njih pitao gdje će poslije fakulteta, učesnici u diskusiji su kazali - na biro, ili zaposliti se i raditi nešto što veze nema sa time što su studirali.
"Ili bježati van države".
Iako je mišljenja da je pogrešna osoba da odgovara na pitanje o tome šta su problemi studenata koji studije završavaju u zemlji i šta bi trebalo promijeniti u obrazovnom sistemu Crne Gore, Nikolić kaže da “Crnoj Gori treba jedan potpun zaokret u kulturi među akademicima i mnogo više mladih ljudi u svim školama”.
"Ako budem imao ideja koje su ostvarljive u Crnoj Gori, eto me brzo. I to je ono zbog čega Crnoj Gori trebaju studenti koji studiraju vani - da ulože ideje i motivaciju koju su stekli van i da donesu taj impuls i pokrenu akademski život u Crnoj Gori”, kaže Nikolić.
"Moja generacija ima mnogo potencijala da nas pogura akademski mnogo dalje nego što očekujete. A mi smo mala država, moramo se baviti naukom da bismo bili uspješni”, dodaje on. Miloš nakon završenih studija planira da upiše i doktorat, te da se bavi naučno-istraživačkim ili akademskim radom. Tada će znati i šta dalje.
"Svi naučnici bi voljeli da rade u svojoj laboratoriji i da se bave stvarima kojima se niko drugi na svijetu ne bavi”, objašnjava on. Nije čak siguran ni da li će karijeru nastaviti u inostranstvu ili će se vratiti u Crnu Goru.
"Ako budem imao ideja koje su ostvarljive u Crnoj Gori, eto me brzo. I to je ono zbog čega Crnoj Gori trebaju studenti koji studiraju vani - da ulože ideje i motivaciju koju su stekli van i da donesu taj impuls i pokrenu akademski život u Crnoj Gori”.
Do 11. aprila će tvitovati Bojan Spaić. On će voditi diskusiju o vrijednostima građanskog društva, političkim floskulama, uslovima za vladavinu prava i njihova ispunjenost u Crnoj Gori... Njegove objave mogu se pratiti na hashtagu #vladavinaprava.
Radi dva posla na Prinstonu
Miloš sa studentskom vizom u Americi može da radi samo na univerzitetu koji pohađa, ali kaže da tu ima dosta studentskih poslova koji se plaćaju po satu, fleksibilni su i lako ih je prilagoditi studentskom životu.
"Radim dva posla: u biblioteci kao asistent i u jednom koncertnom holu kao razvodnik. Mnogi studenti rade u menzama po nekoliko sati nedjeljno. Tokom nedjelje neko je pomenuo na Tviteru da je u Crnoj Gori postojala inicijativa da se obezbijede studentski poslovi, ali to nije zaživjelo. Mislim da bi dobro bilo kad bismo mogli da uvedemo kod nas poslove koji se plaćaju po satu i obavljaju na fakultetu. Ne bi bilo loše ni za fakultet ni za studente", kaže Miloš.
Bonus video:
