Nema diskriminacije

Ustavni sud nije prihvatio ocjenu ustavnosti izbornog zakona

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu ocjene ustavnosti Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o izboru odbornika i poslanika
0 komentar(a)
Ustavni sud, Foto: Luka Zeković
Ustavni sud, Foto: Luka Zeković
Ažurirano: 12.07.2012. 13:06h

Podnosilac inicijative Spski nacionalni savjet utvrdio je da su pojedine odredbe tog propisa suprotne Zakonu o zabrani diskriminaciije, koje predviđaju da se pripadnicima manjinskih naroda priznaje pravo na autentičnu zastupljenost u Skupštini po principu afirmativne akcije.

Sudija Miodrag Latković kazao je da je CANU 22. juna obavijestila sud da su odustali od inicjative, zbog čega nema osnova za nastavak postupka

Podnosilac inicijative još naglašava da se na taj način “Srbi dovode u pravno nejednak položaj u odnosu na druge narode i manjinske nacionalne zajednice, jer ne mogu da predstavljanje svog naroda u parlamentu iako su zastupljeni sa 28,73 odsto u ukupnom stanovništvu”.

Isto u inicjativi navodi i ulcinjski odbornik, koga zastupa advokat Angeli Gojčaj, koji ističe da su izbrisane dio koji se odnosi na Albance, kao jezičku i kulutnu manjinu “što predstavlja korak unazad u promovisanju prava ove manjinske zajednice koja se razlikuje po jeziku, kulturi i istorijskim korijenima od drugih zajednica u Crnoj Gori”.

Pravni akt ne uređuje izborni sistem

Sudija izvjestilac kazao je da se biračko pravo ostvaruje u skladu sa Ustavom, ali da najviši pravni akt ne uređuje izborni sistem već “postavlja samo osnovna načela koja zakonodavac mora poštovati kod regulisanja ove materije”.

“Ustav ne definiše manjine već ovlašćuje zakonodavca da uredi to pitanje kao i ostvarivanje njihovih prava. Predmetnim propisom uređen je način ostvarivanja prava za izbor poslanika manjinskih naroda, a koje njesu dobile manje od tri odsto od ukupnog broja važećih glasova što važi za sve ostale izborne liste. Odredbe zakona ne sadrže diskriminatosrka ograničena u odnosu na Ustav niti u smislu na koji Evropski sud za ljudska prava tumači ova ograničenja, jer se njima ne pravi nikakvo razlikovanje po ličnim svojstvima lia pa ni po osnovi pripadnosti određenom narodu”, kazao je Iličković.

Zašto je trebalo odbaciti inicijativu ?

Prema njegovim riječima, odredbe propisa se ne mogu dovesti u pitanje ni ustavno načelo jednakosti pred zakonom bez obzira na bilo kakvu posebnost ili lično svojstvo, pa nije narušen ni jedan ustavni princip.

“Kada bi se načelo jedakosti primjenjivalo dosljedno zanemarile bi se karakteristike i specifični interesi manjinskih naroda i drugih manjinskih zajednica, što bi u određenim slučajvima dovelo do diskriminacije. Dakle, ne povređuju se prava pripadnika manjina na autentičnu zastupljenost, pa predlažemo da se inicijativa odbaci”, zaključio je Iličković.

Preporučujemo za Vas